DANAS SLAVIMO LETNJI ARANĐELOVDAN: Obavezno izgovorite ovu molitvu svecu koji se smatra simbolom mira i ljubavi
Pravoslavni vernici 26. jula obeležavaju praznik posvećen Svetom arhangelu Gavrilu, vesniku dobrih i radosnih vesti
Letnji Aranđelovdan praznuje se 26. jula, a praznik je posvećen Svetom arhangelu Gavrilu, Blagovesniku.
Arhangel Gavrlilo je u Svetom pismu vesnik dobrih vesti. Kako je zapisano, on je obavestio Bogorodicu da će roditi Isusa Hrista, javio se Joakimu i Ani i rekao da će roditi Bogorodicu, pojavio se pred mironosnicama na grobu i saopštio je da je Isus Hrist vaskrsao.
Sveti arhangel Gavrilo je simbol mira, ljubavi i radosti u čitavom čovečanstvu, pa je UNICEF fresku Beli anđeo iz manastira Mileševa izabrao za simbol Evrope.
Uz Arhangela Mihajla, Gavrilo je prvi u vojsci anđela, a za njima slede avni po časti Rafail, Uril, Selatil, Jegudil, Varahil i Jeremil. Pošto je ovo srećan i dobar dan, praznik lepih vesti, za njega se vezuju razni običaji, od kojih je jedan od vodećih da danas nešto novo treba započeti.
Bez obzira da li je reč o odnosu, emotivnim stvarima, poslu, ovo je povoljan dan za početak nečeg dobrog i lepog. Od starih običaja jeste da se na ovaj praznik mole žene koje žele da se ostvare u ulozi majke. Takođe, veruje se da je arhangel Gavrilo zaštitnik ljudi i štiti nas od vremenskih nepogoda.
Molitva
Sveti Arhangele Gavrilo, koji donese neizrečenu radost sa neba Prečistoj Djevi, ispuni radošću i veseljem srce moje gordošću ispunjeno. O veliki Arhangele Božiji Gavrilo, ti si blagovestio Prečistoj Djevi Mariji začeće Sina Božijeg. Objavi i meni grešnom strašni dan moje smrti i umoli Gospoda Boga za moju grešnu dušu, da bi mi oprostio moje grehe; da me ne zarobi lukavi demon i ovlada mnome. O veliki Arhangele Gavrile! Sačuvaj me od svih nevolja i svih bolesti, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)