ZAŠTO MLADE NOSE BIDERMAJER: Kako je ovaj obavezan detalj postao tako važan za ceremonije sklapanja braka?
Zašto je baš svežanj cveća ono što mlada treba da drži u rukama?
Bidermajer krasi svako venčanje danas, bilo da je u pitanju veliki, mali svežanj, sveže ili sušeno cveće, sa ili bez dodataka... Kako je ovaj obavezan detalj postao tako važan za ceremnije sklapanja braka?
Magična antika
Ovaj svadbeni običaj datira još od antičkog doba. Stari Grci i Rimljani, čak i Egipćani, nosili su mirisno bilje i začine da bi odbijali nesreću tokom venčanja. Iako bi kombinacija cveća i biljaka iz ovog vremena verovatno delovala prilično jednostavno u odnosu na raznolike bukete koji su dostupni danas, buket je svakako bio jedan od pratećih elemenata ceremonija.
Možda vas zanima:
Zašto mlade bacaju bidermajer? Da li ste znali poreklo ove svadbene tradicije
Ovaj zanimljiv običaj zadržao se di današnjeg dana
NE DOZVOLITE DA SE TO DESI Šta ako bidermajer padne na pod?
Mladin buket je, može se reći, čak sastavni deo venčanice. Gosti na svadbi će prvo pogledati mladinu frizuru i šminku, zatim će oceniti kakvu venčanicu ima na sebi, a odmah posle toga njihovi pogledi će se naći upravo na bidermajeru.
Možda vas zanima:
Zašto mlade bacaju bidermajer? Da li ste znali poreklo ove svadbene tradicije
Ovaj zanimljiv običaj zadržao se di današnjeg dana
NE DOZVOLITE DA SE TO DESI Šta ako bidermajer padne na pod?
Mladin buket je, može se reći, čak sastavni deo venčanice. Gosti na svadbi će prvo pogledati mladinu frizuru i šminku, zatim će oceniti kakvu venčanicu ima na sebi, a odmah posle toga njihovi pogledi će se naći upravo na bidermajeru.
Možda vas zanima:
Zašto mlade bacaju bidermajer? Da li ste znali poreklo ove svadbene tradicije
Ovaj zanimljiv običaj zadržao se di današnjeg dana
NE DOZVOLITE DA SE TO DESI Šta ako bidermajer padne na pod?
Mladin buket je, može se reći, čak sastavni deo venčanice. Gosti na svadbi će prvo pogledati mladinu frizuru i šminku, zatim će oceniti kakvu venčanicu ima na sebi, a odmah posle toga njihovi pogledi će se naći upravo na bidermajeru.
Bilo da su bili u formi buketa ili venaca na glavama mlade i mladoženje, cveće je simbolizovalo novi početak i donosilo nadu u plodnost, sreću i vernost. Dodaci kao što je kopar (koji se smatra afrodizijakom), ruzmarin koji predstavlja odanost, pšenica za plodnost, bršljan za neraskidivu vezu i čičak, majčina dušica, ili bosiljak za zaštitu bili su uobičajeni.
Sablasni srednji vek
Još jedan važan razlog zašto su neveste prvobitno počele da nose bukete pre nekoliko vekova bio je opojni miris cveća, koji je maskirao okolne mirise u vreme kada kupanje nije bilo tako česta pojava. Venci i buketi cveća su se takođe koristili da se neutrališe okolni miris smrti tokom kuge.
U cvetne aranžmane bi se dodavali intenzivni sastojci i mirisi, kao što su beli luk i začini, kako bi se odagnali zli duhovi i odvratila svaka loša sreća ili prokletstvo koje bi mladencima moglo naneti štetu.
U ovom periodu se razvio i početak tradicije bacanja buketa. Dodirivanje neveste ili bežanje sa komadom venčanice smatralo se da donosi sreću i privlači ljubav za sledeću mladu damu. Bacanje buketa je izmišljeno kao strategija bekstva za mladu od ovih običaja, jer bi buket odvlačio pažnju drugih gostiju i dopustio nevesti da neprimetno napusti ceremoniju.
Elizabetansko doba
Elizabetansko doba je vreme kada su buketi počeli da dobijaju više dekorativnu svrhu. Mali buketi postali su obavezna svadbena obaveza, a manji svežnji su se delili i gostima. Neveste "u trendu" počele su da nose cveće u njihovim složenim frizurama, kao dodatni modni aksesoar. Pre toga, neveste su nosile raspuštenu kosu.
Viktorijansko doba
Tek u viktorijansko je došlo do rođenja svadbenog idermajera kakav danas poznajemo. Simbolizam cveća je tada bio veoma popularan, a neveste su mogle i da prenesu svoja osećanja kroz svoje specifične izbore vrste cvetova.
Savremeni buketi
Budući da današnje neveste nisu toliko zabrinute da sakriju neprijatan miris ili da drže zle duhove na odstojanju, glavna svrha buketa ovih dana je da bude lep dodatak koji ide uz ostatak svadbenog dekora. Međutim, simbolika i značenje određenog cveća i dalje postoje - možda ne u botaničarskoj meri Viktorijanaca - ali upravljaju izborima buketa i danas.
Srećom, danas svaka mlada ima poptunu slobodu da bira šta će njen buket da predstavlja, a ako ne može da se odluči, uvek može da se osvrne na tradicionalna značenja.
RT
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)