Kakva budućnost čeka mladence ako bidermajer padne na pod? Ovo narodno verovanje prestraviće svaku mladu, evo šta se krije iza svega
Najlepši buket cveća na tvojoj svadbi je onaj u tvojim rukama a to je bidermajer, on predstavlja štafetu sreće ili prenosni pehar, koji ćeš proslediti dalje, sa najboljim željama.
Bidermajer, venčani buket, ili kako se još naziva mladin buket, važan je atribut na svakoj ceremoniji venčanja. On predstavlja još jedan simbol bračne sreće.
Zbog toga svaka buduća mlada izboru bidermajera poklanja mnogo pažnje, obično ona odabere svoj omiljeni cvet i na taj način venčanju se daje lični pečat i simbolika. Mladin buket je, može se reći, čak sastavni deo venčanice. Gosti na svadbi će prvo pogledati mladinu frizuru i šminku, zatim će oceniti kakvu venčanicu ima na sebi, a odmah posle toga njihovi pogledi će se naći upravo na bidermajeru.
Bidermajer se pravi od svežeg cveća, sa neparnim brojem cvetova. Pupoljci simbolizuju novi život (plodnost), rascvetali cvetovi predstavljaju napredak i bračnu sreću, a izbor vrste cveća daje lični pečat mladenaca. Pošto cveće u svim kulturama simboliše život, plodnost, lepotu, ne čudi što se običaj nošenja bidermajera poštuje u celom svetu.
Možda vas zanima:
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Naši stari nikada nisu sadili ovo drvo blizu kuće: Kažu da ne donosi ništa dobro, a nije orah
Da li ste znali da smokve nisu idealne za sadnju u blizini kuće?
Možda vas zanima:
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Naši stari nikada nisu sadili ovo drvo blizu kuće: Kažu da ne donosi ništa dobro, a nije orah
Da li ste znali da smokve nisu idealne za sadnju u blizini kuće?
Možda vas zanima:
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Naši stari nikada nisu sadili ovo drvo blizu kuće: Kažu da ne donosi ništa dobro, a nije orah
Da li ste znali da smokve nisu idealne za sadnju u blizini kuće?
U srednjem veku verovalo se da dodirivanje mlade i cepanje dela venčanice donosi sreću i skori brak. Stoga, da joj ne bi uništile venčanicu, neka mudra mlada se dosetila da do tada ukorenjeno cepanje delova venčanice zameni bacanjem buketa neudatim devojkama. Tako je započeta tradicija koja je opstala sve do danas, a razvojem filmske industrije, popularne literature i pod uticajem medija još više ispromovisana i prihvaćena.
Venčani buket na ceremoniji venčanja postoji mnogo duže nego što bi nam se na prvi pogled moglo učiniti. Naime, veruje se da se običaj koji govori o tome da mlada drži buket cveća u rukama, pojavio još pre mnogo vekova, pa čak i pre nove ere. No, tada su se u venčanom buketu nalazile posebno odabrane biljke za koje se verovalo da imaju magijska svojstva. To nam govori da se mladin buket u svadbenim ritualima upotrebljavao s jasnom namerom.
Tako na primer, kod starih Grka, Rimljana i Kelta, mlada je morala nositi oko vrata ogrlicu od lekovitog bilja , kako bi se budući supružnici zaštitili od zlih duhova. U srednjevekovnoj Evropi, nevestama je bilo naređeno da na venčanju ceo dan nose venac belog luka. Tada se verovalo da oštri mirisi začinskog bilja imaju moć da od mlade oteraju zle sile.
U staroj Grčkoj, devojke su na venčanju u kosi nosile venčiće od ispletenih divljih bršljana, kao simbol večne ljubavi. U Španiji, venčanje nije moglo da prođe bez dekoracije dizajnirane od agruma, koji su mladi obećavali dug i srećan bračni život. Ali, pravi bidermajer, sličan onom kog i danas znamo, pojavio se u rukama mlade tek u 19. veku u Engleskoj, na venčanju kraljice Viktorije.
Običaj bacanja bilo čega preko ramena spominje se još u srednjevekovnim zapisima. Pa tako, što se tiče bidermajera, stoji da će se devojka koja ga uhvati udati pre nove godine, jer se prema verovanjima smatra da je to svadbena amajlija koja donosi sreću. Kasnije je postepeno ovaj običaj pretvoren u tradiciju bacanja bidermajera, koja je preživela sve do današnjih dana.
Simbolika bidermajera je sreća i plodnost, a čin bacanja buketa predstavlja prenošenje sreće drugima. Običaj nošenja i bacanja nevestinog buketa zadržao se vekovima i jedan je od centralnih događaja na venčanju. Neudate mladine i mladoženjine prijateljice i rođake okupljaju se u nameri da uhvate bidermajer, jer se veruje da će ona koja ga uhvati biti sledeća nevesta – a i zato što je bacanje i hvatanje buketa zabavno i na mnogim venčanjima predstavlja najveseliji i najspontaniji momenat, piše Espreso.
Vrlo često neveste naručuju i dva bidremajera, jedan koji će sačuvati za uspomenu i jedan koji će baciti. U zavisnosti od lokalnih i porodičnih običaja, bidermajer će kupiti nevesta, ili svekrva, mladina kuma, a ponekad i dever. Ukoliko bidermajer padne na pod tokom bacanja, tj. ako ga ne uhvati ni jedna devojka – veruje se da mlada i mladoženja neće imati sreće u braku.
Kada bi je neko uvredio ili ponizio, Desanka Maksimović imala je spreman odgovor: Ovim kulturnim postupkom bi bezobraznu osobu posramila i "vratila na mesto"
Desanka Maksimović oduvek je slovila za odmerenu damu, te je upravo tako reagovala i na svaku neprijatnu situaciju, što je imalo neverovatan efekat na druge! Mnogo veći od drame i vike!
Kakva budućnost čeka mladence ako bidermajer padne na pod? Ovo narodno verovanje prestraviće svaku mladu, evo šta se krije iza svega
Najlepši buket cveća na tvojoj svadbi je onaj u tvojim rukama a to je bidermajer, on predstavlja štafetu sreće ili prenosni pehar, koji ćeš proslediti dalje, sa najboljim željama.
Jovan nije imao dece, ali je sinove pokojnog brata odgajio kao svoje, 1 od njih postao čuveni pisac: Neverovatna života priča tvorca naše himne "Bože Pravde":
Pesma "Bože pravde" je nastala 1872. godine za potrebe predstave "Markova sablja", a kao inspiracija poslužila mu je "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
Komentari(0)