DA LI JE LEPO DA SE GOLOGLAVA MOLI BOGU: Evo odakle običaj da žene nose marame u crkvi!
Da li ženske osobe treba da nose marame u crkvi?
Reči apostola Pavla
Ovaj običaj, zasnovan je na rečima Svetog apostola Pavla, koji je, proučavajući ortodoksne hrišćane, zapisao sledeće:
- Svaka žena koja se gologlava moli Bogu ili Proroku sramoti svoju glavu, jer je jedno isto kao da je ošišana, jer ako se žena ne pokriva, neka se i šiša, ako li je stid na ženi šišati se ili brijati se, neka se pokriva.
Možda vas zanima:
OBJAŠNJENJE JE JEDNOSTAVNO Zašto pravoslavci stoje u crkvama, dok ljudi drugih vera sede ili kleče?
Zanimljivo je da je jedan od najvažnijih zapadnih ranohrišćanskih pisaca, Tertulijan, imao isto mišljenje kada je stvarao krajem II i početkom III veka. On kaže: “Ako nije pristojno sedeti pred onim, koga treba poštovati i koga poštujemo, to je sasvim neblagodarno sedeti pred licem Boga živoga, pred kojim stoji anđeo što se moli - sveštenik”.
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Možda vas zanima:
OBJAŠNJENJE JE JEDNOSTAVNO Zašto pravoslavci stoje u crkvama, dok ljudi drugih vera sede ili kleče?
Zanimljivo je da je jedan od najvažnijih zapadnih ranohrišćanskih pisaca, Tertulijan, imao isto mišljenje kada je stvarao krajem II i početkom III veka. On kaže: “Ako nije pristojno sedeti pred onim, koga treba poštovati i koga poštujemo, to je sasvim neblagodarno sedeti pred licem Boga živoga, pred kojim stoji anđeo što se moli - sveštenik”.
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Možda vas zanima:
OBJAŠNJENJE JE JEDNOSTAVNO Zašto pravoslavci stoje u crkvama, dok ljudi drugih vera sede ili kleče?
Zanimljivo je da je jedan od najvažnijih zapadnih ranohrišćanskih pisaca, Tertulijan, imao isto mišljenje kada je stvarao krajem II i početkom III veka. On kaže: “Ako nije pristojno sedeti pred onim, koga treba poštovati i koga poštujemo, to je sasvim neblagodarno sedeti pred licem Boga živoga, pred kojim stoji anđeo što se moli - sveštenik”.
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Sveti apostol Pavle je nakon dužeg razmišljanja na temu nošenja marama u crkvi dodao:
- Sami u sebi sudite. Da li je lepo da se žena gologlava moli Bogu?
Iz ove rečenice, više je nego očigledno da, po apostolu Pavlu, marama je obavezna za ženske osobe u crkvi.
Zbog čega je to sramota?
Analiza stihova otkriva razlog stava apostola Pavla.
U trećem stihu, jedanaeste glave, apostol Pavle govori o božanskom redu i poretku u crkvi, gde se jasno vidi gde je čije mesto.
- Hoću da znate da je svakom mužu glava Hristos, a muž je glava ženi, a Bog je glava Hristu.
Zato po tumačenju svetog Nikodima Georita, kada Sveti apstol kaže da je žena koja se gologlava moli sramota, to kaže zbog toga jer ona time narušava bogouspostavljen poredak i sramoti svoga muža, jer time pokazuje da se odrekla vlasti muža i vlasti koja mu je poverena od Boga.
Na taj način žena narušava poredak koji je Bog zamislio i odredio.
(Novosti)
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)