Mnogi od onih koji su odlučili da poste, još uvek nisu sigurni koju hranu mogu bezbedno da jedu.
Mnogi od onih koji su odlučili da poste, još uvek nisu sigurni koju hranu mogu bezbedno da jedu, a koju – ne. Na primer, neko pokušava da privremeno isključi iz ishrane med, dok drugi ljudi koriste med kao desert tokom dana posta.
Poznato je da se u danima posta strogo zabranjuju deserti, a ta reč označava mlečnu čokoladu, razne vrste keksa, slatkiše, kolače, torte i druge slatkiše iz relevantnih odeljenja supermarketa.
Ali, postoji grupa proizvoda koji mogu biti alternativa uobičajenim poslasticama i nisu zabranjene da se jedu u toku posta: tu spadaju džem, sušeno voće (suvo grožđe, suve kajsije, smokve, suve šljive), orasi, tamna čokolada, alva, marmelada i med.
Možda vas zanima:
TRI NAJVEĆE GREŠKE TOKOM POSTA KOJE NAVLAČE NA VAS BOŽIJI GNEV: Ako radite sledeće stvari, odmah prestanite da postite
Post je period u godini kada se posvećujemo čišćenju svoga tela kako telesno, tako i duhovno. I ne znači samo da vodimo računa o tome šta jedemo.
"ZAŠTO POSTITE?" Otac savetuje - evo kako da odgovorite
Otac Rafailo Boljević je dao jednostavan ali moćan odgovor na pitanje "Zašto postiš?"
Možda vas zanima:
TRI NAJVEĆE GREŠKE TOKOM POSTA KOJE NAVLAČE NA VAS BOŽIJI GNEV: Ako radite sledeće stvari, odmah prestanite da postite
Post je period u godini kada se posvećujemo čišćenju svoga tela kako telesno, tako i duhovno. I ne znači samo da vodimo računa o tome šta jedemo.
"ZAŠTO POSTITE?" Otac savetuje - evo kako da odgovorite
Otac Rafailo Boljević je dao jednostavan ali moćan odgovor na pitanje "Zašto postiš?"
Možda vas zanima:
TRI NAJVEĆE GREŠKE TOKOM POSTA KOJE NAVLAČE NA VAS BOŽIJI GNEV: Ako radite sledeće stvari, odmah prestanite da postite
Post je period u godini kada se posvećujemo čišćenju svoga tela kako telesno, tako i duhovno. I ne znači samo da vodimo računa o tome šta jedemo.
"ZAŠTO POSTITE?" Otac savetuje - evo kako da odgovorite
Otac Rafailo Boljević je dao jednostavan ali moćan odgovor na pitanje "Zašto postiš?"
Da, med može da se jede u postu.
Svi sveštenici navode primer Svetog proroka Jovana, koji je tokom velikog posta koristio samo med. Osobine meda Med je u mogućnosti da značajno pomogne kod strogog menija, jer uključuje različite mikroelemente i vitamine. Med će pomoći onima koji tokom perioda posta osećaju umor i vrtoglavicu, jer daje telu snagu i energiju. Ne zaboravite da je u postu važno uzimati pravu meru – dve kašičice meda dnevno će biti dovoljne da zadovolje potrebu za jednostavnim ugljenim hidratima.
Med se može dodati čaju ili suvom pecivu umesto šećera. Jutarnja kaša sa medom biće mnogo ukusnija, a za večeru možete napraviti laganu salatu sa sosom na bazi maslinovog ulja, jabukovog sirćeta, meda i začina, prenosi Ženski magazin.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
Komentari(0)