OSTRVO VIDO Simbol srpske golgote, veruje se da ovo treba da uradite kada ga posetite
Ostrvo Vido je mesto sećanja, poštovanja i duboke istorijske veze između Srbije i Grčke. Postoji verovanje da svaki Srbin treba da donese grumen zemlje iz Srbije na ovo sveto tlo, jer naša vojska je ostala zeljna svog zavicaja, mnogi se nikad nisu vratili. A onaj ko odlazi sa Vida trebalo bi da ponese bar jednu šišarku, tako vraća bar jednu napaćenu dušu stradalog vojnika u njegovu Srbiju.
Albanska golgota je ustaljen naziv za proboj srpske vojske preko Albanije tokom Prvog svetskog rata. Zbog pritisaka velike austro-ugarske, bugarske i nemačke ofanzive, čitava armija, kralj, vlada i deo naroda bio je prinuđen da se povuče na Krf, ne želeći da kapitulira.
Povlačenje srpske vojske i izbeglica preko vrleti Albanije pokrivenih snegom je započeto u zimu 1915. godine. Tokom ovog tragičnog povlačenja, usled hladnoće, gladi, bolesti i borbi sa Albancima je stradalo više od 240.000 ljudi.
Možda vas zanima:
PRIČA JEDNOG ČAČANINA IZ VELIKOG RATA: Bogosave Ćirkoviću, govorim sebi, čuvaj svaki dinar, zlu ne trebalo. Od kuće si poneo 32 dinara, to ti može trajati dugo.
Dok nisam pozvan u vojsku, mislio sam da je iza moje Gornje Gorevnice kraj sveta.
VASKRSENJE IZ PLAVE GROBNICE Čudesan događaj vezuje se za ostrvo Vido nakon povlačenja srpske vojske!
Ostrvo Vido postalo je večna kuća za hiljade srpskih vojnika koji, izmučeni bolešću i povlačenjem preko Albanije, nisu mogli dalje.
Možda vas zanima:
PRIČA JEDNOG ČAČANINA IZ VELIKOG RATA: Bogosave Ćirkoviću, govorim sebi, čuvaj svaki dinar, zlu ne trebalo. Od kuće si poneo 32 dinara, to ti može trajati dugo.
Dok nisam pozvan u vojsku, mislio sam da je iza moje Gornje Gorevnice kraj sveta.
VASKRSENJE IZ PLAVE GROBNICE Čudesan događaj vezuje se za ostrvo Vido nakon povlačenja srpske vojske!
Ostrvo Vido postalo je večna kuća za hiljade srpskih vojnika koji, izmučeni bolešću i povlačenjem preko Albanije, nisu mogli dalje.
Možda vas zanima:
PRIČA JEDNOG ČAČANINA IZ VELIKOG RATA: Bogosave Ćirkoviću, govorim sebi, čuvaj svaki dinar, zlu ne trebalo. Od kuće si poneo 32 dinara, to ti može trajati dugo.
Dok nisam pozvan u vojsku, mislio sam da je iza moje Gornje Gorevnice kraj sveta.
VASKRSENJE IZ PLAVE GROBNICE Čudesan događaj vezuje se za ostrvo Vido nakon povlačenja srpske vojske!
Ostrvo Vido postalo je večna kuća za hiljade srpskih vojnika koji, izmučeni bolešću i povlačenjem preko Albanije, nisu mogli dalje.
Posle više od mesec dana teških marševa, po lošem vremenu, srpska vojska se okupila kod Skadra, Drača i Valone. Dolazak na albanski deo jadranske obale nije značio i konačan spas. Tek cirkularom Nikole Pašića upućenim 15. januara 1916. godine ruskom caru Nikolaju II Srbima je stigla pomoć. Cirkular je stigao do cara Nikolaja 18. januara i istog dana je Nikolaj poslao telegram kralju Velike Britanija i predsedniku Francuske, u kome je rekao da ako srpska vojska ne bude spasena, da će Rusija raskinuti savez sa njima. Intervencija ruskog cara je ubrzala savezničku pomoć, a italijanska vlada je dozvolila Srbima da uđu u Valonu, pa je ubrzo počelo prebacivanje srpske vojske u Grčku.
Prvi dani na Krfu su bili užasni za Srbe. Saveznici nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za adekvatan prihvat tako velikog broja ljudi. Nije bilo dovoljno hrane, odeće, ogreva i šatorske opreme, pa su vojnici, izmučeni od napornog marša, masovno umirali.
Ni vremenske prilike nisu bile naklonjene srpskim vojnicima jer je kiša neprekidno padala danima. Premorena i izmučena vojska je pod vedrim nebom, bez šatora i zaklona sedam dana teško podnosila ledenu kišu.
Na ostrvu Vido su iskrcavani najteži ranjenici i bolesnici i to su uglavnom bili najmlađi koje je povlačenje najviše pogodilo. Od 23. januara do 23. marta 1916. godine umrlo je 4.847 ljudi. Malo ostrvo Vido kod Krfa, koje je bilo organizovano kao bolnica, je pretvoreno u "ostrvo smrti", a more oko njega u "plavu grobnicu". Bez mogućnosti sahrane, oko 5.400 umrlih je spušteno u more. Iz pijeteta i poštovanja prema umrlim srpskim junacima, grčki ribari narednih 50 godina nisu izlovljavali ribu u tom području.
Na ovom putu srpski narod je doživeo jedan od najvećih egzodusa u svojoj istoriji. Na ostrvo Krf stiglo je 135.000 srpskih vojnika, u Bizertu oko 12.000. U zvaničnom izveštaju ministra vojnog generala Božidara Terzića, predsedniku vlade Nikoli Pašiću piše da je u povlačenju nestalo, umrlo, poginulo ili zarobljeno 243.877 ljudi. Francuski maršal Žozef Žofr je o tome rekao: „Povlačenje naših saveznika Srba, pod okolnostima pod kojima je izvršeno, prevazilazi po strahotama sve što je u istoriji kao najtragičnije zabeleženo“.
Srpska vojska se oporavila i reorganizovala do aprila i takva je prevezena na Solunski front gde je dobila svoj sektor i igrala važnu ulogu u njegovom probijanju dve godine kasnije.
Tada je nastala i izreka: "Niko ne zna šta su muke teške, k'o Albaniju nije prošao peške."
Pročitajte još:
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Komentari(0)