Šajkača je srpska nacionalna kapa i prepoznatljivi simbol Srba i Srbije. Šajkača ima zanimljivu istoriju. Veruje se da je potekla iz Banata tokom 18. veka, kada su šajkaši (srpske rečne trupe u službi Austrijskog carstva) čuvali reke Dunav i Savu od Osmanskog carstva i nosili kape u obliku prevrnutog čamca šajke.
Materijal šajkače se pravi od čoje te je zgodna za nošenje i leti i zimi jer drži konstantnu temperaturu glave. Ovakve svojstva kape bile su glavni razlog da je Srpska vojska uvede u sastavni deo uniforme vojnika propisom iz 1870. godine. Propisom od 1876. godine kapa je bila poznata po službenom nazivu „šajkaška kapa" a kasnije dobija skraćeni naziv „šajkača".
Srpska vojska uvodi među prvima u Evropi zaštitnu sivo-maslinastu pohodnu uniformu, čiji je šajkača sastavni deo. Bila je sastavni deo uniforme srpskih vojnika u Oslobodilačkim ratovima (1876-1878), Srpsko-bugarskom ratu, Oslobodilačkim ratovima (1912-1918). Korišćena je kao službena kapa vojnika u Jugoslovenskoj vojsci i Žandarmeriji u Kraljevini Jugoslaviji, a tokom Nemačko-italijanske okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu nose je brojne oružane formacije. Nakon rata u novoj Jugoslaviji kao službena kapa zamenjena je „titovkom" koja pripada istom stilu bočne ravne kape.
Tokom većeg dela 19. veka, fes je bio dominantan izbor za pokrivanje glave kako kod muslimana, tako i kod hrišćana na Balkanu.
Možda vas zanima:
IMA 90 GODINA A RADI KAO MLADIĆ Deda Đorđe sve što izradi odmah i proda, njegove šajkače su obišle svet (FOTO)
Užice - U jednoj od nekada poznatih zanataskih ulica u Užicu, samo su otvorena još dvoja vrata, a iza jednih i dalje radi poznati krojač Đorđe Jokić (90) koji ni u desetoj deceniji života ne odustaje ni od zanata ni od rada i najbolje dokazuje da su godine samo dvocifren broj ispisan na papiru. Ovaj starina bez problema kroji, šije i štepa na mašini staroj skoro koliko i on, ali nije mu teško ni sada da svoje unikatne proizvode iznese na štand na Kraljevom trgu na Zlatiboru i proda ih turistima.
„KAD GOD BIH UGLEDALA ŠAJKAČU…“ NIKO O SRBIMA NIJE PISAO TAKO TOPLO I MILO KAO OVA AUSTRALIJANKA
Jedan deo Prvog svetskog rata na Solunskom frontu je provela i Stela Majls Frenklin koja će kasnije postati jedna od najpoznatijih književnica u Australiji.
Možda vas zanima:
IMA 90 GODINA A RADI KAO MLADIĆ Deda Đorđe sve što izradi odmah i proda, njegove šajkače su obišle svet (FOTO)
Užice - U jednoj od nekada poznatih zanataskih ulica u Užicu, samo su otvorena još dvoja vrata, a iza jednih i dalje radi poznati krojač Đorđe Jokić (90) koji ni u desetoj deceniji života ne odustaje ni od zanata ni od rada i najbolje dokazuje da su godine samo dvocifren broj ispisan na papiru. Ovaj starina bez problema kroji, šije i štepa na mašini staroj skoro koliko i on, ali nije mu teško ni sada da svoje unikatne proizvode iznese na štand na Kraljevom trgu na Zlatiboru i proda ih turistima.
„KAD GOD BIH UGLEDALA ŠAJKAČU…“ NIKO O SRBIMA NIJE PISAO TAKO TOPLO I MILO KAO OVA AUSTRALIJANKA
Jedan deo Prvog svetskog rata na Solunskom frontu je provela i Stela Majls Frenklin koja će kasnije postati jedna od najpoznatijih književnica u Australiji.
Možda vas zanima:
IMA 90 GODINA A RADI KAO MLADIĆ Deda Đorđe sve što izradi odmah i proda, njegove šajkače su obišle svet (FOTO)
Užice - U jednoj od nekada poznatih zanataskih ulica u Užicu, samo su otvorena još dvoja vrata, a iza jednih i dalje radi poznati krojač Đorđe Jokić (90) koji ni u desetoj deceniji života ne odustaje ni od zanata ni od rada i najbolje dokazuje da su godine samo dvocifren broj ispisan na papiru. Ovaj starina bez problema kroji, šije i štepa na mašini staroj skoro koliko i on, ali nije mu teško ni sada da svoje unikatne proizvode iznese na štand na Kraljevom trgu na Zlatiboru i proda ih turistima.
„KAD GOD BIH UGLEDALA ŠAJKAČU…“ NIKO O SRBIMA NIJE PISAO TAKO TOPLO I MILO KAO OVA AUSTRALIJANKA
Jedan deo Prvog svetskog rata na Solunskom frontu je provela i Stela Majls Frenklin koja će kasnije postati jedna od najpoznatijih književnica u Australiji.
Smatra se da je nakon Prvog svetskog rata, odnosno u vreme Kraljevine Jugoslavije postala uz brič pantalone i koporan sastavni deo novog narodnog odevanja. U početku, tokom ranih 1920-ih prvo su je u selima nosili povratnici iz rata, odnosno ratni veterani, a do kraja 30-tih godina 20. veka zbog tradicije, jednostavnog kroja i jeftine izrade postaje opšteprihvaćena kapa mlađeg i starijeg muškog seoskog stanovništva. Masovno je nošena kod seoskog stanovništva sve do 1970-tih, a već krajem 20. veka nose je još samo stariji ljudi da bi u prvim decenijama 21. veka gotovo iščezla iz svakodnevne upotrebe. Najčešće je sivomaslinaste boje, što asocira na vojsku, ali može biti i drugih boja, plava, teget ili crna.
Šajkača je zapravo počela da preuzima popularnost među Srbima tek početkom 20. veka, a danas je prepoznatljivi simbol srpskog naroda i kao takva se može videti širom sveta, kao suvenir ili podsetnik na korene i Srbiju.
POSLEDNJI VLADAR IZ SENKE: Priča o Nikoli Pašiću – čoveku koji je hapsio sopstvene sinove i vladao Srbijom 50 godina
Nikola Pašić je bio simbol stare srpske politike: bradat, ćutljiv i na vlasti pet decenija. Ipak, iza imidža "čiča Pašića" krila se kontroverzna figura čija je vladavina obeležena političким preživljavanjem, ali i skandalima. Otkrivamo zašto je morao da hapsi sopstvenog sina i kako je njegovo bogatstvo postalo simbol korupcije u Kraljevini.
Ovakvu smrt niko nije zaslužio: Kad je izdahnuo desila se NEVEROVATNA STVAR, svi su zanemeli
"Ljubav je pokretač, da bez ljubavi ne bi mogao da radi, da stvara", govorio je čuveni Mika Antić.
POSLEDNJA TAJNA OBRENOVIĆA: Skandalozna priča o Kralju Milanu i zašto je izbačen iz Srpske pravoslavne crkve
Kralj Milan Obrenović bio je bonvivan, reformator i prvi krunisani vladar moderne Srbije. Ipak, njegova vladavina, obeležena ambicijom i slabošću, završila se u skandalu. Otkrivamo zašto je njegova odluka o razvodu dovela do otvorenog sukoba sa Srpskom pravoslavnom crkvom i zašto je izopštenje iz vere bila najveća politička kazna.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
TITOV NESTALI ČOVEK: Priča o Sretenu Žujoviću, ministru koji se suprotstavio Titu i završio u samici bez suđenja
Sreten Žujović, poznat i kao "Crni", bio je jedan od najbližih Titovih saboraca, član Politbiroa i heroj NOB-a. Međutim, njegov život se dramatično preokrenuo 1948. godine kada je izabrao pogreшну stranu u sukobu sa Staljinom. Otkrivamo zašto je ovaj moćni ministar pao u nemilost i kako je izgledala politička čistka u vrhu Partije.
Komentari(0)