Šajkača je srpska nacionalna kapa i prepoznatljivi simbol Srba i Srbije. Šajkača ima zanimljivu istoriju. Veruje se da je potekla iz Banata tokom 18. veka, kada su šajkaši (srpske rečne trupe u službi Austrijskog carstva) čuvali reke Dunav i Savu od Osmanskog carstva i nosili kape u obliku prevrnutog čamca šajke.
Materijal šajkače se pravi od čoje te je zgodna za nošenje i leti i zimi jer drži konstantnu temperaturu glave. Ovakve svojstva kape bile su glavni razlog da je Srpska vojska uvede u sastavni deo uniforme vojnika propisom iz 1870. godine. Propisom od 1876. godine kapa je bila poznata po službenom nazivu „šajkaška kapa" a kasnije dobija skraćeni naziv „šajkača".
Srpska vojska uvodi među prvima u Evropi zaštitnu sivo-maslinastu pohodnu uniformu, čiji je šajkača sastavni deo. Bila je sastavni deo uniforme srpskih vojnika u Oslobodilačkim ratovima (1876-1878), Srpsko-bugarskom ratu, Oslobodilačkim ratovima (1912-1918). Korišćena je kao službena kapa vojnika u Jugoslovenskoj vojsci i Žandarmeriji u Kraljevini Jugoslaviji, a tokom Nemačko-italijanske okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu nose je brojne oružane formacije. Nakon rata u novoj Jugoslaviji kao službena kapa zamenjena je „titovkom" koja pripada istom stilu bočne ravne kape.
Tokom većeg dela 19. veka, fes je bio dominantan izbor za pokrivanje glave kako kod muslimana, tako i kod hrišćana na Balkanu.
Možda vas zanima:
IMA 90 GODINA A RADI KAO MLADIĆ Deda Đorđe sve što izradi odmah i proda, njegove šajkače su obišle svet (FOTO)
Užice - U jednoj od nekada poznatih zanataskih ulica u Užicu, samo su otvorena još dvoja vrata, a iza jednih i dalje radi poznati krojač Đorđe Jokić (90) koji ni u desetoj deceniji života ne odustaje ni od zanata ni od rada i najbolje dokazuje da su godine samo dvocifren broj ispisan na papiru. Ovaj starina bez problema kroji, šije i štepa na mašini staroj skoro koliko i on, ali nije mu teško ni sada da svoje unikatne proizvode iznese na štand na Kraljevom trgu na Zlatiboru i proda ih turistima.
„KAD GOD BIH UGLEDALA ŠAJKAČU…“ NIKO O SRBIMA NIJE PISAO TAKO TOPLO I MILO KAO OVA AUSTRALIJANKA
Jedan deo Prvog svetskog rata na Solunskom frontu je provela i Stela Majls Frenklin koja će kasnije postati jedna od najpoznatijih književnica u Australiji.
Možda vas zanima:
IMA 90 GODINA A RADI KAO MLADIĆ Deda Đorđe sve što izradi odmah i proda, njegove šajkače su obišle svet (FOTO)
Užice - U jednoj od nekada poznatih zanataskih ulica u Užicu, samo su otvorena još dvoja vrata, a iza jednih i dalje radi poznati krojač Đorđe Jokić (90) koji ni u desetoj deceniji života ne odustaje ni od zanata ni od rada i najbolje dokazuje da su godine samo dvocifren broj ispisan na papiru. Ovaj starina bez problema kroji, šije i štepa na mašini staroj skoro koliko i on, ali nije mu teško ni sada da svoje unikatne proizvode iznese na štand na Kraljevom trgu na Zlatiboru i proda ih turistima.
„KAD GOD BIH UGLEDALA ŠAJKAČU…“ NIKO O SRBIMA NIJE PISAO TAKO TOPLO I MILO KAO OVA AUSTRALIJANKA
Jedan deo Prvog svetskog rata na Solunskom frontu je provela i Stela Majls Frenklin koja će kasnije postati jedna od najpoznatijih književnica u Australiji.
Možda vas zanima:
IMA 90 GODINA A RADI KAO MLADIĆ Deda Đorđe sve što izradi odmah i proda, njegove šajkače su obišle svet (FOTO)
Užice - U jednoj od nekada poznatih zanataskih ulica u Užicu, samo su otvorena još dvoja vrata, a iza jednih i dalje radi poznati krojač Đorđe Jokić (90) koji ni u desetoj deceniji života ne odustaje ni od zanata ni od rada i najbolje dokazuje da su godine samo dvocifren broj ispisan na papiru. Ovaj starina bez problema kroji, šije i štepa na mašini staroj skoro koliko i on, ali nije mu teško ni sada da svoje unikatne proizvode iznese na štand na Kraljevom trgu na Zlatiboru i proda ih turistima.
„KAD GOD BIH UGLEDALA ŠAJKAČU…“ NIKO O SRBIMA NIJE PISAO TAKO TOPLO I MILO KAO OVA AUSTRALIJANKA
Jedan deo Prvog svetskog rata na Solunskom frontu je provela i Stela Majls Frenklin koja će kasnije postati jedna od najpoznatijih književnica u Australiji.
Smatra se da je nakon Prvog svetskog rata, odnosno u vreme Kraljevine Jugoslavije postala uz brič pantalone i koporan sastavni deo novog narodnog odevanja. U početku, tokom ranih 1920-ih prvo su je u selima nosili povratnici iz rata, odnosno ratni veterani, a do kraja 30-tih godina 20. veka zbog tradicije, jednostavnog kroja i jeftine izrade postaje opšteprihvaćena kapa mlađeg i starijeg muškog seoskog stanovništva. Masovno je nošena kod seoskog stanovništva sve do 1970-tih, a već krajem 20. veka nose je još samo stariji ljudi da bi u prvim decenijama 21. veka gotovo iščezla iz svakodnevne upotrebe. Najčešće je sivomaslinaste boje, što asocira na vojsku, ali može biti i drugih boja, plava, teget ili crna.
Šajkača je zapravo počela da preuzima popularnost među Srbima tek početkom 20. veka, a danas je prepoznatljivi simbol srpskog naroda i kao takva se može videti širom sveta, kao suvenir ili podsetnik na korene i Srbiju.
OVA SRPSKA IZREKA IMA MRAČNO POREKLO: Povezuje se sa demonima i vešticama, u njenoj krošnji kriju se AKREPI I SMRT
Ovo sigurno znate - za nekog ko se ponaša glupo, ludo, ko je naivan ili smušen, često kod nas umeju da kažu da je “pao sa kruške”. I suprotno, kad neko hoće da istakne kako nije glup, naivan, blesav… on će reći kako “nije pao sa kruške”.
I STARO I MLADO SE KRSTI KAD PROLAZI PORED CRKVE: Evo da li je to hrišćanski i šta kaže SVETO PISMO o radu na CRVENO SLOVO
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
KAKO SE PRAVILNO KADI KUĆA? Neizostavni hrišćanski ritual u domovima mnogih Srba ima jaku simboliku i TERA NEČASTIVE SILE I DUHOVE
Pravoslavni hrišćani veruju da kađenje kuće tera negativne stvari, pa je neizostavno pri svakom crkvenom obredu, bilo to liturgija, molitva ili obavljanje svetih tajni, od krštenja i venčanja do jeleosvećenja (molitve i pomazivanje bolesnih osvećenim uljem).
OVO IME VOLE SVI NA SVETU, A SRBI GA ČESTO DAJU ŽENSKOJ DECI: Krije SIMBLIKU na koju niko ne ostaje IMUN!
Ovo žensko ime roditelji obožavaju, nose ga sve generacije a ima izuzetno jaku simboliku
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
Komentari(0)