”Od neoproštenih uvreda nastaju tumori. Od pretrenih briga za decom nastaju tumori. Šta je briga? Briga je molitva za ono što nećemo. Zašto? Zato što pokazuje naše neverje.
Brinemo samo ono što satana sugeriše, a on sugeriše uvek nešto loše. I da će loše biti, i da nas vraća u prošlost, pa da razmišljamo, zašto nismo uradili ovo ili ono. Prošlost je prošlost, tamo nemamo šta da promenimo! Ako smo se pokajali, ako smo se ispovedili, znači ako se stalno vraćamo na to – tu nam demon pije krv! Mi smo tu gde treba da budemo, mi smo u sadašnjosti. Ako nam sugerše da će stalno nešto loše biti, on ne zna uopšte šta će biti, nije mu dano, nije prorok! Nego to je njegovo oružje: laž, strah i briga! Otac laži, čovekoubica! Znači njegov trud je uvek da pokvari svako dobro delo, da razdvoji svakoga čoveka, da svaki čovek bude sam i očajan. To je njegova politika, i on se stalno trudi na tome.
Ako mi prihvatamo naše misli, još upotrebimo našu maštu, potpadamo pod vlast. Tako se upada i u depresije, i u sve takve stvari. Moramo da naučimo da se borimo, i da stražimo na mislima! To su tražili Sveti Oci. Ako primetimo da su naše misli otišle u drugom pravcu i ako smo stalno u nekim mislima, brigama… onda da se prekrstimo u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, i da kažemo ne prihvatam! Ili, ako je neka baš loša hulna pomisao, kažemo: Gospode Isuse Hriste, Gospode Isuse Hrise, Gospode Isuse Hriste i pobeći će! Sve što je od satane pobegne od imena Hristovog! I malo se molimo posle toga, makar sa Gospode pomiluj, ili sa Presveta Bogorodice spasi me. Šta god prvo padne, upotrebimo tu molitvu, i oteramo te loše misli, znači moramo da se učimo da se borimo protiv toga, i drugo, moramo da učimo da se RADUJEMO!
Prvi hrišćani su bili tako puni radosti, da su svi želeli da postanu pravoslavni hrišćani! Bili su jednoga duha, i stalno su bili u blagodati. Znači, tamo gde je blagodat, tamo nema: tuge, straha, depresije. Dolaze mi ljudi i samo se žale. Pa kad si se pričestio zadnji put? ”Paa, ne sećam se.” Dobro je da si živ! Dobro je da ste živi! Ko se nije pričestio nekoliko meseci, šta možemo da očekujemo!? Mi snage nemamo da se borimo sa zlom, ali kad se mi pričestimo, kad živimo kako treba, kad se pričestimo kako treba, onda demoni vide svetlost jaču od sunca, i ne smeju ni da gledaju u nas, a kamoli da nam priđu!”
Otac Serafim Petković
Pročitajte još:
Izvor/Opanak
Ostavio sve i iz Meksika došao u Srbiju samo zbog nje: Neverovatna ljubavna priča Marije iz Užica i Federika, od poznanstva preko interneta do venčanja u crkvi - da moguće je
Marija Vasić iz Užica, studentkinja Pedagoškog fakulteta u Užica, oduvek je sanjala da nauči španski jezik – i upravo ta želja bila je sudbonosna. Preko drugarice upoznaje Federika Vargasa iz Meksika, a svakodnevni razgovori preko interneta ubrzo su prerasli u dublju povezanost. Dugi razgovori prerasli su prvo u iskreno prijeteljstvo, a potom i u pravu ljubav.
Srbi ne znaju kako je glasilo pravo ime ćerke Vuka Karadžića: Mnogi deci daju ime po ovoj umetnici, a ovo je istina
Rođena je u Beču i odrasla u kući u koju su dolazile mnoge značajne ličnosti srpske kulture toga doba.
Magijska moć belog luka: Srpska narodna verovanja i vradžbine!
U narodnoj medicini, i u verovanjima kod Srba, beli luk među ostalim biljkama ima počasno mesto
ZAŠTO JE ORLOV NOKAT BIO VAŽAN U SRPSKOJ MAGIJI: Simbolika i primena orlovih kandži u narodnim običajima
U srpskoj narodnoj tradiciji, orlov nokat zauzima posebno mesto kao predmet moćne simbolike i magijskih svojstava. Ova neobična relikvija bila je poznata po svojoj sposobnosti da pruži zaštitu, zdravlje i snagu, te je korišćena u različitim običajima i ritualima koji su se prenosili generacijama.
MAGIJSKI ZNAČAJ BELIH KONJA U SRBIJI: Kako je ova životinja postala simbol sreće i zaštite?
U srpskoj narodnoj tradiciji, beli konj zauzima posebno mesto kao životinja bogate simbolike. Kroz brojne priče, običaje i rituale, beli konji su smatrani nosiocima sreće, zaštitnicima od negativnih sila i važnim simbolom čistote i blagostanja.
Komentari(0)