Na današnji dan 1395. godine, preminuo je Marko Mrnjavčević.
Predanja su dugo tragala za istorijskim likom koji će u sebi odjediniti sve najbolje osobine jednog istinskog junaka i taj točak se, nekako, zaustavio baš na liku Marka Mrnjavčevića, sina kralja Vukašina.
On je tako od "obične" istorijske ličnosti postao fenomen koji i danas izučavaju istoričari širom Balkana, a čak mu je i smrt ušla u legendu.
Marko Mrnjavčević ulazi u istoriju
Marko Mrnjavčević je istorijska ličnost o kojoj, zapravo, ne znamo mnogo.
Možda vas zanima:
MARKO KRALJEVIĆ – NAJPOZNATIJI SRPSKI JUNAK ILI IZDAJNIK? „Mladi kralj“ je najveća misterija srpske istorije!
Najkontroverzniji lik srpske srednjovekovne istorije, opevan u epskim pesmama, najpoznatiji srpski mit i čovek za koga se dvoume da li je bio izdajnik ili junak.
MARKO KRALJEVIĆ, NAJVEĆI JUNAK SRPSKE ISTORIJE: Sve u vezi sa njim je tragično, i ušlo je u legendu!
Istoričari danas vole da veruju da je počasno mesto najvećeg junaka srpske istorije Marko zaslužio zbog toga što je bio istinski heroj “malog čoveka” - pre megdandžija nego učesnik ratova, zaštitnik običnog sveta, a ne svojih interesa
Možda vas zanima:
MARKO KRALJEVIĆ – NAJPOZNATIJI SRPSKI JUNAK ILI IZDAJNIK? „Mladi kralj“ je najveća misterija srpske istorije!
Najkontroverzniji lik srpske srednjovekovne istorije, opevan u epskim pesmama, najpoznatiji srpski mit i čovek za koga se dvoume da li je bio izdajnik ili junak.
MARKO KRALJEVIĆ, NAJVEĆI JUNAK SRPSKE ISTORIJE: Sve u vezi sa njim je tragično, i ušlo je u legendu!
Istoričari danas vole da veruju da je počasno mesto najvećeg junaka srpske istorije Marko zaslužio zbog toga što je bio istinski heroj “malog čoveka” - pre megdandžija nego učesnik ratova, zaštitnik običnog sveta, a ne svojih interesa
Možda vas zanima:
MARKO KRALJEVIĆ – NAJPOZNATIJI SRPSKI JUNAK ILI IZDAJNIK? „Mladi kralj“ je najveća misterija srpske istorije!
Najkontroverzniji lik srpske srednjovekovne istorije, opevan u epskim pesmama, najpoznatiji srpski mit i čovek za koga se dvoume da li je bio izdajnik ili junak.
MARKO KRALJEVIĆ, NAJVEĆI JUNAK SRPSKE ISTORIJE: Sve u vezi sa njim je tragično, i ušlo je u legendu!
Istoričari danas vole da veruju da je počasno mesto najvećeg junaka srpske istorije Marko zaslužio zbog toga što je bio istinski heroj “malog čoveka” - pre megdandžija nego učesnik ratova, zaštitnik običnog sveta, a ne svojih interesa
Detinjstvo je proveo u doba najvećeg procvata srpske države, da bi kao zreo čovek svedočio njenom slomu i potpunom krahu.
Neki vole da ga nazivaju i poslednjim pravim srednjovekovnim vitezom na ovim prostorima, ali je jedino sigurno da je reč o poslednjem srpskom srednjovekovnom kralju - makar "na papiru".
Nakon što se njegov otac, kralj Vukašin Mrnjavčević, proglasio za savladara cara Uroša, Marko je dobio titulu "mladog kralja", odnosno "kraljevića".
Otac poginuo u Maričkoj bici 1371. godine, a car Uroš preminuo bez potomaka, i tako je Marko postao jedini pravi naslednik nemanjićkog prestola.
Ipak, ovo mu nije mnogo značilo. Bilo je to vreme jakih velmoža koji nisu želeli ni cara ni gospodara, pa je Marko zapravo vladao samo svojom teritorijom u zapadnoj Makedoniji, sa Prilepom kao prestonicom, prenosi Istorijski zabavnik.
Spreman da bude najmoćniji čovek u državi, a pretvoren u tek još jednog oblasnog gospodara, Marko Mrnjavčević je između Maričke bitke 1371. i Kosovske bitke 1389. postao turski vazal, ali se ne zna tačno ni kada, ni pod kojim uslovima.
Ono što ga čini još misterioznijim, jeste činjenica da se ne pominje kao učesnik nijednog boja iz onog vremena, osim bitke na Rovinama.
vikipedija
Heroj "običnog čoveka"
Istoričari danas vole da veruju da je počasno mesto najvećeg junaka srpske istorije Marko zaslužio zbog toga što je bio istinski heroj "malog čoveka" - pre megdandžija nego učesnik ratova, zaštitnik običnog sveta, a ne svojih interesa.
A u vreme kada se sve oko njega raspadalo, narodu ništa drugo i nije preostalo.
Kao takav branitelj, Marko Kraljević postaje legenda - ore drumove, razgoni Turke janjičare, druži se sa vilama, pola pije, pola Šarcu daje.
Sudi "ni po babu ni po stričevima", već uvek po pravdi i zakonu. Prek, svojeglav, tvrdoglav ali suštinski, pravedan i dobar.
Na kraju, epika i istorija spojile su se u jedno da opišu smrt ovog junaka.
Marko Kraljević odlazi u večnost
Bio je 17. maj 1395. godine, a mnogobrojna turska vojska spremala se za bitku na Rovinama, kako bi kaznili vlaškog vladara Mirču jer se drznuo da upadne na njihovu teritoriju.
U redovima Osmanlija bila su i trojica srpskih vazala: Konstantin Dragaš, despot Stefan Lazarević i kralj Marko.
Printscreen
Čekajući da nastupi borbeni čas, hrišćani su razgovarali o boju koji ih čeka.
Mnoge od njih mučilo je što će mačeve podići protiv braće i što se bore za neprijatelja. Kako biti vazal, a sačuvati obraz i ne pogaziti veru?
Mučile su ove crne misli i Marka. Najveći deo života proveo je boreći se protiv Turaka, samo da bi dočekao da im, onda kada više nije bilo izbora, služi. Šta učiniti?
Na kraju, bitka na Rovinama bila je velika pobeda hrišćanske vojske.
Osmanlije su bile primorane da se povuku, a negde na bojnom polju, među hiljadama ubijenih, svoje kosti ostavio je i kralj Marko, najveći epski junak Balkana.
Ali, to nije bio kraj priče.
Godinama kasnije, pišući o ovom događaju u Žitiju despota Stefana Lazarevića, Konstantin Filozof zabeležio je poslednje reči Marka Kraljevića: "Ja kažem i molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu".
(euronews)
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Komentari(0)