Kada se ne ide na groblje? Pitanje koje je svako od nas makar jednom u životu postavio.
Iako je savremeno doba uticalo da pojedini običaji padnu u zaborav, mnogi se i dalje prenose sa kolena na koleno. Među njima se posebno izdvajaju oni koji su vezani za glavna životna razdoblja – počev od samog rođenja, preko krštenja, pa do poslednjeg ispraćaja na večni počinak.
Međutim, završetak životnog kruga nikako ne označava kraj i odlazak u zaborav. Naši voljeni i dalje žive u našim mislima i dragim uspomenama. Dok odlaskom na grob iznova im odajemo počast. Možemo slobodno da kažemo da običaji nakon sahrane, takođe, imaju veliki značaj kod nas.
Kada se ide na groblje, a kada ne?
Možda vas zanima:
DA LI DECA I TRUDNICE TREBA DA IDU NA GROBLJE? Zbog strogih pravila se veruje će im se ovo dogoditi, a evo ŠTA KAŽU SVEŠTENICI
Srpska tradicija nalaže da trudnice i mala deca ne smeju biti prisutni u pogrebnoj povorci, ali i da im nije mesto na zadušnicama, iako ih mnogi roditelji vode.
"NE PALITE CIGARU I NE NOSITE VEŠTAČKO CVEĆE": Otac Predrag rešio sve nedoumice vernika vezane za zadušnice - prisetio se i mudrih reči patrijarha Pavla
Prema njegovim rečima Patrijarh Pavle je dekretom zabranio i za sahrane i za parastose nošenje plastičnog cveća.
Možda vas zanima:
DA LI DECA I TRUDNICE TREBA DA IDU NA GROBLJE? Zbog strogih pravila se veruje će im se ovo dogoditi, a evo ŠTA KAŽU SVEŠTENICI
Srpska tradicija nalaže da trudnice i mala deca ne smeju biti prisutni u pogrebnoj povorci, ali i da im nije mesto na zadušnicama, iako ih mnogi roditelji vode.
"NE PALITE CIGARU I NE NOSITE VEŠTAČKO CVEĆE": Otac Predrag rešio sve nedoumice vernika vezane za zadušnice - prisetio se i mudrih reči patrijarha Pavla
Prema njegovim rečima Patrijarh Pavle je dekretom zabranio i za sahrane i za parastose nošenje plastičnog cveća.
Možda vas zanima:
DA LI DECA I TRUDNICE TREBA DA IDU NA GROBLJE? Zbog strogih pravila se veruje će im se ovo dogoditi, a evo ŠTA KAŽU SVEŠTENICI
Srpska tradicija nalaže da trudnice i mala deca ne smeju biti prisutni u pogrebnoj povorci, ali i da im nije mesto na zadušnicama, iako ih mnogi roditelji vode.
"NE PALITE CIGARU I NE NOSITE VEŠTAČKO CVEĆE": Otac Predrag rešio sve nedoumice vernika vezane za zadušnice - prisetio se i mudrih reči patrijarha Pavla
Prema njegovim rečima Patrijarh Pavle je dekretom zabranio i za sahrane i za parastose nošenje plastičnog cveća.
Hrišćanstvo ističe da je dužnost svakog od nas da čuva uspomenu na pretke. A to ćemo najbolje učiniti kroz molitvene razgovore sa njima, sećanja na divne dane provedene zajedno i, naravno, posetom njihove večne kuće. Znači, u svakom trenutku, kad god poželite, možete otići na groblje. Čak i kada se u crkvi ne vrše pomeni za upokojene.
Ipak, najveće nedoumice vezane za pitanje: „kada se ne ide na groblje“ stvaraju veliki verski praznici. Mnogi ljudi smatraju da se za Božić i Uskrs ne posećuju preminuli. Što je pogrešno mišljenje.
Naime, dan kada je Isus Hrist pobedio smrt i na taj način svim ljudima podario večni život slavi se nekoliko dana. Upravo je drugi dan po uskrsnuću posvećen preminulima. Prema običajima, za Pobusani ponedeljak treba „pobusati“ grobove najmilijih busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima Srbije on se obeležava kao zadušnice. Na groblje se iznose farbana jaja i pale sveće.
I za najradosniji hrišćanski praznik, Božić, posećuju se preminuli. Odnosno, na prvi dan Božića deli se jelo za pokoj duše umrlih i odlazi na groblje. Dok se u davna vremena verovalo da je večera pripremljena za Badnje veče namenjena mrtvima, pa su se oni na nju i pozivali.
Šta kažu narodna verovanja za sahrane?
Kult mrtvih prožet je mističnim verovanjima. Jedno od njih jeste da noću ne treba ići na groblje. Zapravo, naglašava se da su ove posete veoma opasne. Razlog za to leži u objašnjenju da je groblje grad mrtvih, gde borave njihove duše.
S obzirom da pored dobrih, postoje i zli dusi, posetom u noćne sate možete ih uznemiriti. Što za posledicu ima dolazak bolesti, nesreća, materijalnih i drugih problema u vašu porodicu.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Komentari(0)