Kada se ne ide na groblje? Pitanje koje je svako od nas makar jednom u životu postavio.
Iako je savremeno doba uticalo da pojedini običaji padnu u zaborav, mnogi se i dalje prenose sa kolena na koleno. Među njima se posebno izdvajaju oni koji su vezani za glavna životna razdoblja – počev od samog rođenja, preko krštenja, pa do poslednjeg ispraćaja na večni počinak.
Međutim, završetak životnog kruga nikako ne označava kraj i odlazak u zaborav. Naši voljeni i dalje žive u našim mislima i dragim uspomenama. Dok odlaskom na grob iznova im odajemo počast. Možemo slobodno da kažemo da običaji nakon sahrane, takođe, imaju veliki značaj kod nas.
Kada se ide na groblje, a kada ne?
Možda vas zanima:
Tajno groblje Rimljana kod Leskovca: Arheološko blago koje krije prošlost Balkana
Neistražene rimske grobnice u srcu Srbije otkrivaju tragove drevne civilizacije
NEOBIČNI SRPSKI GROBNI OBIČAJI – Zaboravljene tradicije i rituali vezani za smrt
Od ostavljanja hrane na grobovima do tajnih predmeta zakopanih uz pokojnika, srpski grobni običaji kriju duboka značenja i verovanja koja su vekovima oblikovala odnos naroda prema smrti. Koji od ovih rituala su i danas prisutni, a koji su zauvek nestali?
Možda vas zanima:
Tajno groblje Rimljana kod Leskovca: Arheološko blago koje krije prošlost Balkana
Neistražene rimske grobnice u srcu Srbije otkrivaju tragove drevne civilizacije
NEOBIČNI SRPSKI GROBNI OBIČAJI – Zaboravljene tradicije i rituali vezani za smrt
Od ostavljanja hrane na grobovima do tajnih predmeta zakopanih uz pokojnika, srpski grobni običaji kriju duboka značenja i verovanja koja su vekovima oblikovala odnos naroda prema smrti. Koji od ovih rituala su i danas prisutni, a koji su zauvek nestali?
Možda vas zanima:
Tajno groblje Rimljana kod Leskovca: Arheološko blago koje krije prošlost Balkana
Neistražene rimske grobnice u srcu Srbije otkrivaju tragove drevne civilizacije
NEOBIČNI SRPSKI GROBNI OBIČAJI – Zaboravljene tradicije i rituali vezani za smrt
Od ostavljanja hrane na grobovima do tajnih predmeta zakopanih uz pokojnika, srpski grobni običaji kriju duboka značenja i verovanja koja su vekovima oblikovala odnos naroda prema smrti. Koji od ovih rituala su i danas prisutni, a koji su zauvek nestali?
Hrišćanstvo ističe da je dužnost svakog od nas da čuva uspomenu na pretke. A to ćemo najbolje učiniti kroz molitvene razgovore sa njima, sećanja na divne dane provedene zajedno i, naravno, posetom njihove večne kuće. Znači, u svakom trenutku, kad god poželite, možete otići na groblje. Čak i kada se u crkvi ne vrše pomeni za upokojene.
Ipak, najveće nedoumice vezane za pitanje: „kada se ne ide na groblje“ stvaraju veliki verski praznici. Mnogi ljudi smatraju da se za Božić i Uskrs ne posećuju preminuli. Što je pogrešno mišljenje.
Naime, dan kada je Isus Hrist pobedio smrt i na taj način svim ljudima podario večni život slavi se nekoliko dana. Upravo je drugi dan po uskrsnuću posvećen preminulima. Prema običajima, za Pobusani ponedeljak treba „pobusati“ grobove najmilijih busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima Srbije on se obeležava kao zadušnice. Na groblje se iznose farbana jaja i pale sveće.
I za najradosniji hrišćanski praznik, Božić, posećuju se preminuli. Odnosno, na prvi dan Božića deli se jelo za pokoj duše umrlih i odlazi na groblje. Dok se u davna vremena verovalo da je večera pripremljena za Badnje veče namenjena mrtvima, pa su se oni na nju i pozivali.
Šta kažu narodna verovanja za sahrane?
Kult mrtvih prožet je mističnim verovanjima. Jedno od njih jeste da noću ne treba ići na groblje. Zapravo, naglašava se da su ove posete veoma opasne. Razlog za to leži u objašnjenju da je groblje grad mrtvih, gde borave njihove duše.
S obzirom da pored dobrih, postoje i zli dusi, posetom u noćne sate možete ih uznemiriti. Što za posledicu ima dolazak bolesti, nesreća, materijalnih i drugih problema u vašu porodicu.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)