Među pitanjima koji pokreću dileme, a koja su povezana sa religijom, nalazi se i dilema da li bi ljudi koji se nisu krstili trebalo da idu u crkvu. Šta o tome kažu sveštenici?
O tom pitanju polemiše se i na Instagramu, gde su verske odnosno religiozne teme dosta zastupljenje. Na pitanje da li nekrštena osoba treba da odlazi u crkvu, daje se ovakav odgovor:
„Da, može i treba. Ipak, ona treba da izađe iz crkve kad đakon ili sveštenik kažu, Oglašeni, iziđite! Oglašeni su oni koji se pripremaju za krštenje. Pre toga, ona može da učestvuje u svim službama, da se moli, da se prekrsti. Mislim da nije greh ukoliko nekrštena osoba zapali sveću. Moram da naglasim da odlazak u crkvu i učenje da se moli mora biti odvojeno od pripreme te osobe za krštenje, tako da ona ne bi pomislila da ima pokriće za sve. „Prosto idem u crkvu i molim se, osećam se sjajno. Šta još želite od mene?“. Bilo bi sjajno ako se ona navikne na bogosluženje i shvati njegovo značenje pre svog krštenja da bi bila spremna da učestvuje u crkvenom bogosluženju čim se krsti“, objasnio je visokoprepodobni Dimitrije Struev.
Prečasni Aleksandar Savin je dodao: „Da, nekrštena osoba može da se prekrsti. To nije zabranjeno. Ako se neko prekrsti sa verom i strahopoštovanjem, mislim da je to u redu. To se naročito odnosi na osobu koja veruje u Boga i želi da se krsti. Ona može da se prekrsti zbog toga što ona već veruje u Isusa i želi da bude sa njim. Postoje oglašeni u Crkvi: to su ljudi koji se pripremaju da se krste. Ta priprema zahteva malo vremena danas ali u drevna vremena ona je trajala nekoliko godina. Želeo bih da upozorim one koji su odlučili da se pripremaju za krštenje: treba da budete posvećeni i svrsishodni i da ne odlažete nameravano krštenje. Zapravo, zle sile ne žele da vas puste. Naići ćete na smetnje i prepreke, koje mi zovemo „iskušenja“. Ljudi koji ne idu u crkvu smatraju ove prepreke kao znakom odozgo i daju im prekomernu važnost. Ne treba tako da mislite. Samo budite odlučni na svom putu ka Isusu“, piše vjeronauka.net.
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Komentari(0)