VEROVANJA KAŽU DA OVE POKLONE NE SMETE NIKOM DATI: Najviše poklanjamo 1 stvar, stari Srbi misle da donosi NESREĆU i BEDU
Kada god nam se ukaše prilika ili imamo neki povod, drage ljude želimo iznenadimo poklonom, ali postoje oni za koje se veruje da uopšte nisu dobar izbor.
Kada god nekome želimo da kupimo poklon, trudimo se da to bude nešto posebno i autentično. Međutim, prema verovanjima starih Srba postoje predmeti koje nikako ne smete darivati drugome. Naime, smatra se da će upravo toj osobi doneti nesreći i bedu.
Spisak stvari koje prema drevnim verovanjima ne bi smeli da poklanjate:
Oštri predmenti poput noža, britve, igle i sličnih stvari nikada se ne poklanja dragim ljudima. Poklanjanje ovih predmeta kod našeg naroda, kroz izvesno vreme, izaziva svađu i prekid odnosa.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Ogledalo i posuđe takođe ne treba poklanjati jer se veruje da je u ogledalima zarobljena magija. Navodno, poklonjena ogledala donose nevolje u život onog ko ih dobije, dok se posuđe može poklanjati samo ukoliko se u svaki sud ubaci po jedan novčić jer se veruje da prayni sudovi donose siromaštvo.
Sat i upaljač ne treba poklanjati ukoliko želimo da izbegnemo konflikte i prekid odnosa sa osobom kojoj poklanjamo. Postoji staro verovanje da ako devojka kupi momku sat, ili on njoj, počeće da otkucava čas njihovog rastanka. Kineski mudraci veruju da prihvatanje sata na pklon znači početak odbrojavanja do smrti.
Maramice i šalovi takođe, veruje se da donose nevolje i loše ljude u život onog koji dobija ovakav poklon.
Biseri se čine kao sjajna ideja, međutim veruje se da poklonjeni biseri donose bolesti i gubitke u kuću. Biseri su simbol suza siročića i udovica, i baš zato je verovanje o poklanjanju bisera i nastalo.
Novac je takođe na spisku poklona koji ne bi smeli da se poklanjaju, dok je danas ustaljen običaj da se umesto poklona predaje poklon-čestitka sa novcem, odnosno da se u nekoj prodavnici uplati određena svota za koju će darivana osoba moći da izabere ono što želi.
Cveće je najčešći poklon koji dame dobijaju i idealan je za sve prilike, međutim, treba obratiti pažnju na koji način se poklanja.
Običaj je da se poklanja neparan broj cvetova, jer se paran nosi na groblje. To ne važi za bukete od sitnog cveća. Izbegavajte poklanjanje hortenzija, hrizantema i ljiljana, jer se to cveće takođe obično nosi na groblje. Iz istog razloga nikada ne kupujte i ne poklanjajte veštačko cveće.
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Komentari(0)