Kad crna mačka pređe put: Zadesiće vas nesreća, razbolećete se ili je to praznoverje?
Svi se naježimo kada nam se dogodi ovakva situacija, a evo i objašnjenja
Da li ona donosi sreću ili nesreću? To je pitanje koje muči sve nas. Čak i danas mnogi ljudi veruju da će ih, ako im crna mačka pređe put, zadesiti neka nesreća. Praznoverje potiče od pre više hiljada godina…
Stari Egipćani su obožavali mačku i držali je kao svetu životinju, a jednu svoju boginju, po imenu Pašt, predstavljali su kao ženu sa glavom mačke.
Egipćani su verovali da boginja Pašt ima devet života i to objašnjava zbog čega mnogi misle da i mačka ima devet života. Kad bi u Egiptu uginula neka mačka bila bi odmah balzamovana i na taj način sačuvana.
Možda vas zanima:
Evo šta sme, a šta nikako ne sme da se radi na crveno slovo: Sveštenici dali jasan odgovor i mnoge ostavili bez teksta
Svako od nas bar je jednom čuo tu čuvenu: „Nemoj ništa da radiš, crveno slovo je!“, ipak sve to nema veze sa učenjem hrišćanske crkve, rekao je ranije verski analitičar Draško Đenović.
Da li verujete u „znakove na putu“? Koja su to znamenja koja su poštovali naši stari: šta je loš a šta dobar znak?
U našem narodu nije neobično čuti da “se nešto valja”, tj. da nešto treba uraditi jer će vam doneti sreću. Najjednostavnije radnje, pojave određenih životinja ili položaj u kome bi se neki predmeti našli, našim starima označavali su da će se nešto promeniti. Nabolje ili nagore, trebalo bi naučiti protumačiti.
Možda vas zanima:
Evo šta sme, a šta nikako ne sme da se radi na crveno slovo: Sveštenici dali jasan odgovor i mnoge ostavili bez teksta
Svako od nas bar je jednom čuo tu čuvenu: „Nemoj ništa da radiš, crveno slovo je!“, ipak sve to nema veze sa učenjem hrišćanske crkve, rekao je ranije verski analitičar Draško Đenović.
Da li verujete u „znakove na putu“? Koja su to znamenja koja su poštovali naši stari: šta je loš a šta dobar znak?
U našem narodu nije neobično čuti da “se nešto valja”, tj. da nešto treba uraditi jer će vam doneti sreću. Najjednostavnije radnje, pojave određenih životinja ili položaj u kome bi se neki predmeti našli, našim starima označavali su da će se nešto promeniti. Nabolje ili nagore, trebalo bi naučiti protumačiti.
Možda vas zanima:
Evo šta sme, a šta nikako ne sme da se radi na crveno slovo: Sveštenici dali jasan odgovor i mnoge ostavili bez teksta
Svako od nas bar je jednom čuo tu čuvenu: „Nemoj ništa da radiš, crveno slovo je!“, ipak sve to nema veze sa učenjem hrišćanske crkve, rekao je ranije verski analitičar Draško Đenović.
Da li verujete u „znakove na putu“? Koja su to znamenja koja su poštovali naši stari: šta je loš a šta dobar znak?
U našem narodu nije neobično čuti da “se nešto valja”, tj. da nešto treba uraditi jer će vam doneti sreću. Najjednostavnije radnje, pojave određenih životinja ili položaj u kome bi se neki predmeti našli, našim starima označavali su da će se nešto promeniti. Nabolje ili nagore, trebalo bi naučiti protumačiti.
Štaviše, pronađeno je jedno groblje u kome je bilo više hiljada mumija crnih mačaka. Kad su ljudi verovali u veštice, mislili su da su crne mačke prerušene veštice.
Zato nije vredelo ubijati crne mačke, jer se veštica na taj način nije mogla uništiti, pošto je devet puta mogla ući u telo mačke.
U srednjem veku je vladalo praznoverje da veštice i vešci uvek upotrebljavaju mozak crne mačke kad pripremaju i kuvaju svoje tajanstvene napitke.
Dakle, opustite se!
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)