DECENIJAMA JE ČEKAO DA BUDE NJEGOVA: Priča o zabranjenoj ljubavi Ive Andrića i Milice Babić
"Jelena, žena koje nema", jedna od najpoznatijih pripovetki legendarnog pisca, inspirisana je jednom ženom koja je za nobelovca bila vredna višedecenijskog čekanja i maštanja. Ali ta žena nije bila Jelena, već Milica. Milica Babić, supruga Nenada Jovanovića, bliskog prijatelja i saradnika Ive Andrića.
Iako istoričari nisu zabeležili kad su se i kako Ivo Andrić i Milica Babić upoznali, veruje se da se to dogodilo pre nego što je Andrić, tada ambasador u Berlinu, angažovao njenog supruga Nenada za rad u Ambasadi.
Kako je legendarni pisac u tom trenutku bio samac, upravo je lepa kostimografkinja i univerzitetska profesorka Milica bila domaćica na prijemima koje je pisac priređivao.
Bilo je poznato da su Jovanovićeva supruga i Ivo Andrić bili bliski prijatelji od 1939. godine sve do smrti njenog supruga, uglednog diplomate, 1957. godine. Sačuvana su i dalje pisma koja je pisac slao bračnom paru ― započinjao ih je rečima "Dragi prijatelji", a završavao potpisom "Mandarin", jer su ga Nenad i Milica godinama tako zvali. Ima tu i onih upućenih samo Milici, potpisanih rečima "Tvoj Mandarin, koji te nežno grli".
Možda vas zanima:
Pričalo se da je Ivo Andrić umro u teškim mukama: Jedna žena je do kraja bila uz njega, a evo i ko je nasledio njegovo bogatstvo
Trinaestog marta 1975. godine Vojno-medicinska akademija u Beogradu izdaje poslednje saopštenje o smrti nobelovca Ive Andrića
DA LI JE IVO ANDRIĆ BIO ŠKRTICA? Testament našeg nobelovca
Jedini srpski dobitnik Nobelove nagrade, preminuo je u Beogradu 13. marta 1975. godine.
Možda vas zanima:
Pričalo se da je Ivo Andrić umro u teškim mukama: Jedna žena je do kraja bila uz njega, a evo i ko je nasledio njegovo bogatstvo
Trinaestog marta 1975. godine Vojno-medicinska akademija u Beogradu izdaje poslednje saopštenje o smrti nobelovca Ive Andrića
DA LI JE IVO ANDRIĆ BIO ŠKRTICA? Testament našeg nobelovca
Jedini srpski dobitnik Nobelove nagrade, preminuo je u Beogradu 13. marta 1975. godine.
Možda vas zanima:
Pričalo se da je Ivo Andrić umro u teškim mukama: Jedna žena je do kraja bila uz njega, a evo i ko je nasledio njegovo bogatstvo
Trinaestog marta 1975. godine Vojno-medicinska akademija u Beogradu izdaje poslednje saopštenje o smrti nobelovca Ive Andrića
DA LI JE IVO ANDRIĆ BIO ŠKRTICA? Testament našeg nobelovca
Jedini srpski dobitnik Nobelove nagrade, preminuo je u Beogradu 13. marta 1975. godine.
Milica Babić rođena je 1909. godine u Bosanskom Šamcu, a u Beograd je stigla 1931. godine. U to vreme radila je kao "slikar kostima", tj. kostimograf Narodnog pozorišta. Važila je za veoma uspešnu i uglednu ženu u ovoj sferi i sarađivala s Jovanom Bijelićem, Stanislavom Beložanskim, Vladimirom Zagorodnjakom i Vladimirom Žedrinskim. Nakon toga postavljena je za predavača na predmetu Istorija kostima i perike, u tek osnovanoj Glumačkoj školi Narodnog pozorišta. Upravo se u tom periodu udala za Nenada Jovanovića, ali nije želela samo da prati svog supruga. Kako je navikla da bude nezavisna, ona je i tokom njihovog života u Nemačkoj radila kao modni dopisnik dnevnog lista Politika.
Upravo se tamo rodila ljubav...
― Sve je počelo u predvečerje rata, kada su Ivo i Nenad Jovanović preuzeli diplomatsku dužnost u Berlinu. Starom i usamljenom momku, ambasadoru Andriću, sve je više prijalo društvo Jovanovića, zapravo Milice, pa je prijateljstvo vremenom prešlo u grešnu ljubav ― napisala je jednom prilikom Zorica Janković, istoričarka i kustos Istorijskog muzeja Srbije.
Kada je Nenad Jovanović preminuo, oni su priznali svima svoja osećanja ― Ivo više nije mogao ili želeo da krije svoju ljubav od sveta. Već naredne godine, Milica i on su se venčali i svima je bilo jasno: Milica Babić bila je "Jelena, žena koje nema".
I dalje svi pamte prizor Ive Andrića na dodeli Nobelove nagrade 1961. godine, kada se najcenjeniji jugoslovenski pisac na ceremoniji dodele pojavio u fraku, ruku pod ruku s ljubavlju svog života u plavoj haljini, s velikom crnom mašnom u kosi. Kralj Gustav VI uručio mu je Nobelovu nagradu, dok je svirala sevdalinka "Kad ja pođoh na Bembašu", a Milica je aplaudirala. U tom trenutku, oni su bili u braku tek tri godine.
Iako je sama ljubav trajala decenijama, njihov brak bio je, ispostavilo se, kratkog daha ― deset godina nakon što su se jedno drugom zavetovali na večnu ljubav, Milica Babić je preminula. Imala je tek 58. godina i sahranjena je u beogradskoj Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, baš kao i Ivo, koji je svet napustio sedam godina kasnije.
(espreso)
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Komentari(0)