U pravoslavnom hrišćanstvu, praktikuje se nekoliko važnih postova tokom godine kao deo duhovne discipline i pripreme, gde se odričemo određenih stvari, posvećujemo molitvi i usmeravamo svoj fokus ka duhovnom rastu.
Vaskrs se računa na osnovu određenih kalendarskih pravila i tradicija koje se razlikuju u zavisnosti od verske denominacije
Pravoslavni Vaskrs ove godine pada u nedelju, 5. maja.
Možda vas zanima:
EVO KADA POČINJE VASKRŠNJI POST Ovo su detaljna pravila po nedeljema kojih se treba pridržavati
Uskršnji post ove godine počinje 27. februara i traje do 15. aprila. Najduži je od četiri velika posta u pravoslavlju, a zove se i Časni post.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Možda vas zanima:
EVO KADA POČINJE VASKRŠNJI POST Ovo su detaljna pravila po nedeljema kojih se treba pridržavati
Uskršnji post ove godine počinje 27. februara i traje do 15. aprila. Najduži je od četiri velika posta u pravoslavlju, a zove se i Časni post.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Možda vas zanima:
EVO KADA POČINJE VASKRŠNJI POST Ovo su detaljna pravila po nedeljema kojih se treba pridržavati
Uskršnji post ove godine počinje 27. februara i traje do 15. aprila. Najduži je od četiri velika posta u pravoslavlju, a zove se i Časni post.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Vaskršnji post traje od 18. marta do 4. maja.
U pravoslavnom hrišćanstvu, praktikuje se nekoliko važnih postova tokom godine kao deo duhovne discipline i pripreme, gde se odričemo određenih stvari, posvećujemo molitvi i usmeravamo svoj fokus ka duhovnom rastu.
Vaskrs ili Pravoslavni Uskrs i Nedelja uskrsnuća se odnose na isti praznik i koriste se kao sinonimi.
Ovaj praznik ima veliki verski značaj za pravoslavne vernike širom sveta i obeležava pobedu života nad smrću.
Na Vaskrs, vernici se međusobno pozdravljaju sa rečenicama "Hristos voskrese!" (Hristos je vaskrsao!) i "Vaistinu voskrese!" (Vaistinu je vaskrsao!).
Vaskrs se računa na osnovu određenih kalendarskih pravila i tradicija koje se razlikuju u zavisnosti od verske denominacije.
U pravoslavnim crkvama, Vaskrs se računa prema julijanskom kalendaru.
Veliki petak je dan koji prethodi Vaskrsu i ima poseban verski značaj u hrišćanstvu, uključujući pravoslavnu crkvu. Ovaj dan se posvećuje sećanju na raspeće i smrt Isusa Hrista na krstu.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)