U pravoslavnom hrišćanstvu, praktikuje se nekoliko važnih postova tokom godine kao deo duhovne discipline i pripreme, gde se odričemo određenih stvari, posvećujemo molitvi i usmeravamo svoj fokus ka duhovnom rastu.
Vaskrs se računa na osnovu određenih kalendarskih pravila i tradicija koje se razlikuju u zavisnosti od verske denominacije
Pravoslavni Vaskrs ove godine pada u nedelju, 5. maja.
Možda vas zanima:
EVO KADA POČINJE VASKRŠNJI POST Ovo su detaljna pravila po nedeljema kojih se treba pridržavati
Uskršnji post ove godine počinje 27. februara i traje do 15. aprila. Najduži je od četiri velika posta u pravoslavlju, a zove se i Časni post.
Počela je peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluvna: Tišina i molitva je sve ono što je važno tokom ovog vremena
Još dve nedelje su ostale do Vaskrsa, a vernici ove nedlje treba da utihnu, oslušnu sebe i sebi bliske ljude
Možda vas zanima:
EVO KADA POČINJE VASKRŠNJI POST Ovo su detaljna pravila po nedeljema kojih se treba pridržavati
Uskršnji post ove godine počinje 27. februara i traje do 15. aprila. Najduži je od četiri velika posta u pravoslavlju, a zove se i Časni post.
Počela je peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluvna: Tišina i molitva je sve ono što je važno tokom ovog vremena
Još dve nedelje su ostale do Vaskrsa, a vernici ove nedlje treba da utihnu, oslušnu sebe i sebi bliske ljude
Možda vas zanima:
EVO KADA POČINJE VASKRŠNJI POST Ovo su detaljna pravila po nedeljema kojih se treba pridržavati
Uskršnji post ove godine počinje 27. februara i traje do 15. aprila. Najduži je od četiri velika posta u pravoslavlju, a zove se i Časni post.
Počela je peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluvna: Tišina i molitva je sve ono što je važno tokom ovog vremena
Još dve nedelje su ostale do Vaskrsa, a vernici ove nedlje treba da utihnu, oslušnu sebe i sebi bliske ljude
Vaskršnji post traje od 18. marta do 4. maja.
U pravoslavnom hrišćanstvu, praktikuje se nekoliko važnih postova tokom godine kao deo duhovne discipline i pripreme, gde se odričemo određenih stvari, posvećujemo molitvi i usmeravamo svoj fokus ka duhovnom rastu.
Vaskrs ili Pravoslavni Uskrs i Nedelja uskrsnuća se odnose na isti praznik i koriste se kao sinonimi.
Ovaj praznik ima veliki verski značaj za pravoslavne vernike širom sveta i obeležava pobedu života nad smrću.
Na Vaskrs, vernici se međusobno pozdravljaju sa rečenicama "Hristos voskrese!" (Hristos je vaskrsao!) i "Vaistinu voskrese!" (Vaistinu je vaskrsao!).
Vaskrs se računa na osnovu određenih kalendarskih pravila i tradicija koje se razlikuju u zavisnosti od verske denominacije.
U pravoslavnim crkvama, Vaskrs se računa prema julijanskom kalendaru.
Veliki petak je dan koji prethodi Vaskrsu i ima poseban verski značaj u hrišćanstvu, uključujući pravoslavnu crkvu. Ovaj dan se posvećuje sećanju na raspeće i smrt Isusa Hrista na krstu.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)