EVO KADA POČINJE VASKRŠNJI POST Ovo su detaljna pravila po nedeljema kojih se treba pridržavati
Uskršnji post ove godine počinje 27. februara i traje do 15. aprila. Najduži je od četiri velika posta u pravoslavlju, a zove se i Časni post.
Pravila Uskršnjeg posta
Post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od određenih jela i alkoholnih pića, a duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih misli, želja i dela.
Možda vas zanima:
EVO ZAŠTO NE TREBA DA OKOLO PRIČAMO KAKO POSTIMO: Imajte ovo u vidu od 18. marta kada počinje VASKRŠNJI POST
Ne postite zbog sela, nego zbog sebe - zato budite pažljivi kome šta pričate
PRVA TRI DANA VASKRŠNJEG POSTA SU RIGOROZNA I PRAVILA NE BI SMELA DA SE KRŠE: Evo šta piše u crkvenom pravilniku!
Osnovna pravila za veliki Vaskršnji post 2024. godine
Možda vas zanima:
EVO ZAŠTO NE TREBA DA OKOLO PRIČAMO KAKO POSTIMO: Imajte ovo u vidu od 18. marta kada počinje VASKRŠNJI POST
Ne postite zbog sela, nego zbog sebe - zato budite pažljivi kome šta pričate
PRVA TRI DANA VASKRŠNJEG POSTA SU RIGOROZNA I PRAVILA NE BI SMELA DA SE KRŠE: Evo šta piše u crkvenom pravilniku!
Osnovna pravila za veliki Vaskršnji post 2024. godine
Možda vas zanima:
EVO ZAŠTO NE TREBA DA OKOLO PRIČAMO KAKO POSTIMO: Imajte ovo u vidu od 18. marta kada počinje VASKRŠNJI POST
Ne postite zbog sela, nego zbog sebe - zato budite pažljivi kome šta pričate
PRVA TRI DANA VASKRŠNJEG POSTA SU RIGOROZNA I PRAVILA NE BI SMELA DA SE KRŠE: Evo šta piše u crkvenom pravilniku!
Osnovna pravila za veliki Vaskršnji post 2024. godine
Uskršnji post obuhvata vreme Hristovog stradanja i njegovog razapinjanja na Časni krst. Prema verovatnju prva osoba koja je postila bio je sam Hrist koji je, uoči golgote i razapinjanja na krst, sebe podvrgao dugotrajnom uzdržavanju od hrane i pića. i svi kasniji mučenici i svetitelji živeli su po istim pravilima.
Ovo je najstrožiji post, a za vreme njegovog trajanja vernici se uzdržavaju od mesa, jaja, sira, mleka, odnosno hrane životinjskog porekla. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem i na dan Sv. četrdesetorice mučenika (Mledenci), dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi".
Cilj posta nije samo odricanje od hrane već je najvažnije da se klonimo loših misli i dela i time pobedimo sebe same.
Uskršnj post po nedeljama
Uskršnji post deli se na sedam nedelja, od kojih svaka ima svoje ime i pravila:
Prva nedelja Uskršnjeg posta: Čista nedelja
Ova nedelja se naziva i Todorova ili Teodorova nedelja. Za vreme prvih dana ove nedelje ne pale se ognjišta i žene ne treba da kuvaju, nego se jede ranije pripremljena hrana.
Druga nedelja Uskršnjeg posta : Pačista nedelja
Drugu nedelju Velikog posta treba ispostiti na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju.
Treća nedelja posta: Krstopoklona nedelja
Tokom treće nedelje posta pravoslavni hrišćani poklanjaju se Časnom krstu. Tokom ove nedelje trebalo bi suzdržavati se od svih iskušenja duha.
Četvrta nedelja posta: Sredoposna nedelja
Ove nedelje ne treba izgovarati ružne reči, čak ni u šali i treba se posvetiti radu.
Peta nedelja posta: Gluva nedelja
Naziv je dobila po tome što je prošlo puno vemena u postu i dolazi vreme ćutanja, pokajanja, gluvo vreme. U Gluvu nedelju crkva zabranjuje sva veselja, svirke, pesmu i zabave.
Šesta nedelja posta:Cvetna nedelja
Najznačajniju ulogu u ovoj nedelji imaju biljke i cveće. Prema verovanju ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju neće biti ploda. Običaj je da se ovih dana pletu venčići od vrbovih grančica i cveća.
Sedma nedelja Vaskršnjeg posta: Stradalna nedelja
Poslednju nedelju pred Uskrs, vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)