EVO KADA POČINJE VASKRŠNJI POST Ovo su detaljna pravila po nedeljema kojih se treba pridržavati
Uskršnji post ove godine počinje 27. februara i traje do 15. aprila. Najduži je od četiri velika posta u pravoslavlju, a zove se i Časni post.
Pravila Uskršnjeg posta
Post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od određenih jela i alkoholnih pića, a duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih misli, želja i dela.
Možda vas zanima:
EVO ZAŠTO NE TREBA DA OKOLO PRIČAMO KAKO POSTIMO: Imajte ovo u vidu od 18. marta kada počinje VASKRŠNJI POST
Ne postite zbog sela, nego zbog sebe - zato budite pažljivi kome šta pričate
PRVA TRI DANA VASKRŠNJEG POSTA SU RIGOROZNA I PRAVILA NE BI SMELA DA SE KRŠE: Evo šta piše u crkvenom pravilniku!
Osnovna pravila za veliki Vaskršnji post 2024. godine
Možda vas zanima:
EVO ZAŠTO NE TREBA DA OKOLO PRIČAMO KAKO POSTIMO: Imajte ovo u vidu od 18. marta kada počinje VASKRŠNJI POST
Ne postite zbog sela, nego zbog sebe - zato budite pažljivi kome šta pričate
PRVA TRI DANA VASKRŠNJEG POSTA SU RIGOROZNA I PRAVILA NE BI SMELA DA SE KRŠE: Evo šta piše u crkvenom pravilniku!
Osnovna pravila za veliki Vaskršnji post 2024. godine
Možda vas zanima:
EVO ZAŠTO NE TREBA DA OKOLO PRIČAMO KAKO POSTIMO: Imajte ovo u vidu od 18. marta kada počinje VASKRŠNJI POST
Ne postite zbog sela, nego zbog sebe - zato budite pažljivi kome šta pričate
PRVA TRI DANA VASKRŠNJEG POSTA SU RIGOROZNA I PRAVILA NE BI SMELA DA SE KRŠE: Evo šta piše u crkvenom pravilniku!
Osnovna pravila za veliki Vaskršnji post 2024. godine
Uskršnji post obuhvata vreme Hristovog stradanja i njegovog razapinjanja na Časni krst. Prema verovatnju prva osoba koja je postila bio je sam Hrist koji je, uoči golgote i razapinjanja na krst, sebe podvrgao dugotrajnom uzdržavanju od hrane i pića. i svi kasniji mučenici i svetitelji živeli su po istim pravilima.
Ovo je najstrožiji post, a za vreme njegovog trajanja vernici se uzdržavaju od mesa, jaja, sira, mleka, odnosno hrane životinjskog porekla. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem i na dan Sv. četrdesetorice mučenika (Mledenci), dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi".
Cilj posta nije samo odricanje od hrane već je najvažnije da se klonimo loših misli i dela i time pobedimo sebe same.
Uskršnj post po nedeljama
Uskršnji post deli se na sedam nedelja, od kojih svaka ima svoje ime i pravila:
Prva nedelja Uskršnjeg posta: Čista nedelja
Ova nedelja se naziva i Todorova ili Teodorova nedelja. Za vreme prvih dana ove nedelje ne pale se ognjišta i žene ne treba da kuvaju, nego se jede ranije pripremljena hrana.
Druga nedelja Uskršnjeg posta : Pačista nedelja
Drugu nedelju Velikog posta treba ispostiti na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju.
Treća nedelja posta: Krstopoklona nedelja
Tokom treće nedelje posta pravoslavni hrišćani poklanjaju se Časnom krstu. Tokom ove nedelje trebalo bi suzdržavati se od svih iskušenja duha.
Četvrta nedelja posta: Sredoposna nedelja
Ove nedelje ne treba izgovarati ružne reči, čak ni u šali i treba se posvetiti radu.
Peta nedelja posta: Gluva nedelja
Naziv je dobila po tome što je prošlo puno vemena u postu i dolazi vreme ćutanja, pokajanja, gluvo vreme. U Gluvu nedelju crkva zabranjuje sva veselja, svirke, pesmu i zabave.
Šesta nedelja posta:Cvetna nedelja
Najznačajniju ulogu u ovoj nedelji imaju biljke i cveće. Prema verovanju ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju neće biti ploda. Običaj je da se ovih dana pletu venčići od vrbovih grančica i cveća.
Sedma nedelja Vaskršnjeg posta: Stradalna nedelja
Poslednju nedelju pred Uskrs, vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Komentari(0)