BITNO JE DA PORANITE I URADITE JEDNU STVAR Sutra je veliki praznik, a jedan običan treba ispoštovati
Za Svetog Simeona se veruje da je zaštitnkik dece, dok se za Svetu Anu govori da je bila prva proročica koja je obznanila Jesrusalimu da ima novog Mesiju.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave dan Svetog Simeona Bogoprimca i Svete Ane.
Za Svetog Simeona se veruje da je zaštitnkik dece, dok se za Svetu Anu govori da je bila prva proročica koja je obznanila Jesrusalimu da ima novog Mesiju.
Možda vas zanima:
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Zaboravljeni srpski običaji koji se i danas praktikuju
Kako su nekada izgledale srpske svadbe, krsne slave i običaji preteča današnjih proslava?
Možda vas zanima:
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Zaboravljeni srpski običaji koji se i danas praktikuju
Kako su nekada izgledale srpske svadbe, krsne slave i običaji preteča današnjih proslava?
Možda vas zanima:
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Zaboravljeni srpski običaji koji se i danas praktikuju
Kako su nekada izgledale srpske svadbe, krsne slave i običaji preteča današnjih proslava?
U vreme cara misirskog Ptolomeja Fila-delfa, Simeon je bio izabran kao jedan od znamenite Sedamdesetorice, kojima je bio poveren posao prevođenja Biblije sa jevrejskog na grčki jezik.
Simeon rađaše svoj posao savesno, no kada prevođaše proroka Isaiju, pa dođe do onog proročanstva: evo djeva će zatrudnjeti i rodiće sina, on se zbuni, pa uze nož da izbriše reč djeva i zameni je sa rečju "mlada žena", i da tako i prevede na grčki.
Ali u tom trenutku javi se Simeonu angel Božji i zadrža ga od njegove namere, objasnivši mu da je proročanstvo istinito i da je tačno zapisano. A da je istinito i tačno, reče mu još vesnik Božji, uveriće se i on sam lično, jer po Božjoj volji neće umreti dok ne vidi Mesiju rođenoga od devojke.
ATA Images
Ujutru poranite i obavezno ovo uradite
Na ovaj veliki praznik veruje se da se valja pomoliti Svetom Simeonu i Ani za sreću i zdravlje najmlađih, a ukoliko to učinite iskreno i od srca, oni će im podariti zdravlje, blagostanje i sreću u životu. Stoga ujutru valja poraniti i u crkvi upaliti sveću i pomoliti se.
Obradova se pravedni Simeon takvome glasu s neba, ostavi proročanstvo neizmenjeno i zahvali Bogu što ga udostojava da doživi i vidi Obećanoga. Kada Mladenac Isus bi donesen Djevom Marijom u hram jerusalimski, Duh Božji to javi Simeonu, koji beše veoma star i beo kao labud.
Simeon brzo ode u hram i u hramu poznade i Djevu i Mladenca po svetlosti što zračaše oko glava njihovih kao oreol.Radostan starac uze Hrista na ruke svoje i zamoli Boga:
- Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj; jer vidješe oči moje spasenje Tvoje.
Tu se desila i Ana proročica, kći Fanuilova, koja i sama poznade Mesiju i objavi Ga narodu. Ani je tada bilo osamdeset četiri godine. Uskoro po tom prestavi se sveti Simeon.
Sveta proročica Ana beše sveta udovica i starica, zato što pri hramu služaše Bogu dan i noć postom i molitvama, bi udostojena da na Sretenje vidi Gospoda Hrista i da bogonadahnuto objavi svima koji čekahu spasenje u Jerusalimu, da je to očekivani Mesija - Hristos.
Na ovaj veliki praznik veruje se da se valja pomoliti Svetom Simeonu i Ani za sreću i zdravlje najmlađih, a ukoliko to učinite iskreno i od srca, oni će im podariti zdravlje, blagostanje i sreću u životu.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)