SRPSKI OBIČAJI KOJI STRANCE OBARAJU S NOGU: Ritual bez kojeg nijedan događaj ne može da prođe im je OMILJENI
Postoji mnoštvo običaja koji su deo srpske tradicije. Vekovima su stari, a stranci ih obožavaju.
U našem narodu postoji mnoštvo verovanja i običaja koja su vekovima stara i čuvaju se od zaborava. Upravo to predstavlja najpresudniji faktor koji je uticao na stvaranje i očuvanje kolektivnog identiteta zajednice.
Srpska kultura je veoma bogata i nudi mnogo običaja koja su posebno zanimljiva strancima, kojima je čast da budu gosti važnim svečanostima i ceremonijama, poput slava, venčanja i krštenja koja sa sobom nose najviše običaja i rituala.
Slavski običaji
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Običaji u Srbiji vezani za poštovanje crkve i hrišćanskih običaja veoma su rasprostranjeni i igraju veliku ulogu u životu svakog vernika. Do sveće, na trpezu se postavlja i slavski kolač, osnosno hleb kao i žito.
- Posluženje je posebno zanimljivo stranima koji su oduševljeni ovakvom praksom. Pred goste kao posluženje obično iznosi žito i vino, a u nekim krajevima slatko.
- Smeštanje gosta na vrh stola predstavlja veliko ukazivanje časti, a na čelo stola se obično postavlja najstariji član porodice, kum ili zet, a neretko se može ukazati čast i novom gostu.
- Rakija prestavlja jedan od simbola Srbije i veoma je popularna. Osim toga što se koristi za piće neki nje smatraju narodnim lekom. Bez ovog tradicionalnog pića ne može da prođe nijedan događaj.
Strani turisti rakiju obično opisuju kao veoma snažno piće, izrazito voćnog ukusa, koje se pretvara u vatru kada ga progutate. Međutim, rakija im je omiljeno piće u Srbiji.
Običaji za svadbu
Ako ne na godišnji odmor, stranci u našu zemlju dolaze kako bi uveličali venčanje nekog prijatelja. Kada je u pitanju srpska svadba običaji koji dočekaju strance su brojniji i još neobičniji, ali jednako pitureskni i zanimljivi.
- Kićenje kapije
- "Skidanje" jabuke puškom
- Kupovina mlade
- Bacanje sita na krov
Običaji za rođenje deteta
Postoji mnoštvo običaja koji se praktikuju kada se dete rodi. Neki se sve manje koriste, dok su drugi duboko ukorenjeni u srpsku tradiciju.
- Cepanje očeve košulje ili majice (veruje se da će muškarac koji pocepa majicu takođe postati otac)
- Babine (period u prvih 40 dana detetovog života, kada je najpodložnije dobrim uticajima i željama babica i kumova)
Posipanje vode za sreću
Duboko se veruje da se tim činom teraju moguće prepreke i da nakon prosipanja vode sve ide “glatko”. Samo postoji jedna “caka” – ukoliko se nakon prosipanja vode okrenete i pogledate za sobom, ritual gubi smisao i povoljno dejstvo.
Posipanje se obično vrši kada neko krene da obavi važan posao, kako bi mu to donelo sreću.
Izvlačenje ušiju za rođendan
Veruje se da kad se dete povuče za uši da će ono biti napredno i da će da poraste.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Komentari(0)