MLADENCI SU IZBEGAVALI DA SE VENČAJU U TOKU NJE Sva verovanja o prestupnoj godini u našem narodu
U srpskoj istoriji, pojmovi kao što su sujeverje, običaji i rituali imaju duboke korene, a jedna od intrigantnih tema koja je oduvek intrigirala stanovnike ovih prostora jeste i pitanje prestupne godine. Kroz vekove, Srbi su razvijali različite običaje kako bi se zaštitili od potencijalnih nevolja koje ova godina može doneti.
Prestupne godine, koje se pojavljuju svake četiri godine, oduvek su izazivale različite reakcije u društvu. Mnogi veruju da su ove godine vreme neobičnih događaja i loših sudbina, pa su stoga razvijeni brojni običaji kako bi se ljudi zaštitili od negativnih uticaja.
Jedan od najčešćih običaja bio je vezan za verovanje da je tokom prestupne godine veća verovatnoća za loše vreme. U cilju privlačenja sunčevih zraka i povoljne klime, stanovnici su organizovali razne rituale i obrede. Obično bi se palile vatre ili organizovale posebne ceremonije sa ciljem umilostivljenja božanstava nadležnih za vremenske prilike.
Drugi značajan običaj tiče se venčanja. U mnogim delovima Srbije, mladenci su izbegavali da se venčavaju tokom prestupne godine, smatrajući je nepovoljnom za sklapanje braka. Verovanje u negativne uticaje ove godine na brak bilo je tako duboko ukorenjeno da su parovi često odlažali venčanje ili čekali sledeću godinu.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Takođe, mnogi su verovali da je tokom prestupne godine često veća opasnost od zlih sila i duhova. Da bi se zaštitili od ovih nevidljivih pretnji, ljudi su praktikovali različite običaje, poput paljenja sveća, prinošenja žrtava ili postavljanja zaštitnih amajlija na kućne pragove.
Danas, dok su mnogi od ovih tradicionalnih običaja izgubili svoj značaj, još uvek postoje pojedinci koji se pridržavaju starih verovanja i običaja tokom prestupnih godina. Ipak, moderno društvo sve više gubi sujeverje i okreće se racionalnom pristupu, te se običaji iz prošlih vremena sve ređe praktikuju.
Uprkos tome, istraživanje ovih tradicionalnih verovanja i običaja pruža uvid u bogatu kulturnu baštinu Srba i njihov odnos prema vremenu, sudbini i sujeverju kroz vekove.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)