MLADENCI SU IZBEGAVALI DA SE VENČAJU U TOKU NJE Sva verovanja o prestupnoj godini u našem narodu
U srpskoj istoriji, pojmovi kao što su sujeverje, običaji i rituali imaju duboke korene, a jedna od intrigantnih tema koja je oduvek intrigirala stanovnike ovih prostora jeste i pitanje prestupne godine. Kroz vekove, Srbi su razvijali različite običaje kako bi se zaštitili od potencijalnih nevolja koje ova godina može doneti.
Prestupne godine, koje se pojavljuju svake četiri godine, oduvek su izazivale različite reakcije u društvu. Mnogi veruju da su ove godine vreme neobičnih događaja i loših sudbina, pa su stoga razvijeni brojni običaji kako bi se ljudi zaštitili od negativnih uticaja.
Jedan od najčešćih običaja bio je vezan za verovanje da je tokom prestupne godine veća verovatnoća za loše vreme. U cilju privlačenja sunčevih zraka i povoljne klime, stanovnici su organizovali razne rituale i obrede. Obično bi se palile vatre ili organizovale posebne ceremonije sa ciljem umilostivljenja božanstava nadležnih za vremenske prilike.
Drugi značajan običaj tiče se venčanja. U mnogim delovima Srbije, mladenci su izbegavali da se venčavaju tokom prestupne godine, smatrajući je nepovoljnom za sklapanje braka. Verovanje u negativne uticaje ove godine na brak bilo je tako duboko ukorenjeno da su parovi često odlažali venčanje ili čekali sledeću godinu.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Takođe, mnogi su verovali da je tokom prestupne godine često veća opasnost od zlih sila i duhova. Da bi se zaštitili od ovih nevidljivih pretnji, ljudi su praktikovali različite običaje, poput paljenja sveća, prinošenja žrtava ili postavljanja zaštitnih amajlija na kućne pragove.
Danas, dok su mnogi od ovih tradicionalnih običaja izgubili svoj značaj, još uvek postoje pojedinci koji se pridržavaju starih verovanja i običaja tokom prestupnih godina. Ipak, moderno društvo sve više gubi sujeverje i okreće se racionalnom pristupu, te se običaji iz prošlih vremena sve ređe praktikuju.
Uprkos tome, istraživanje ovih tradicionalnih verovanja i običaja pruža uvid u bogatu kulturnu baštinu Srba i njihov odnos prema vremenu, sudbini i sujeverju kroz vekove.
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Komentari(0)