ŠTA KAŽU OBIJAČI? Evo šta bi prvo trebalo uraditi na Badnje jutro i kako nastaviti dan uoči Božića
Sutra ujutru, ranom zorom, običaji kažu, domaćini treba da sa puškama odu u seču badnjaka koji se do večeri drže pored kuće, a zatim se unose i stavljaju na ognjište.
Osvanuće Badnje jutro za koje se vezuju brojni običaji prepuni simbolike. Badnje jutro je (baš kao i današnji Tucindan) kako najava običaja koji krase Badnje veče, tako i jednog od najvećih hrišćanskih praznika - Božića.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Sutra ujutru, ranom zorom, običaji kažu, domaćini treba da sa puškama odu u seču badnjaka koji se do večeri drže pored kuće, a zatim se unose i stavljaju na ognjište.
Običaj sečenja badnjaka simbolizuje vitlejemske pаstire koji su na znаk Zvezde dа se rodio Hristos Spаsitelj, isekli grаne badnjaka i poneli ih u pećinu kako bi naložili vatru i ugrejali Hristа i njegovu mаjku.
A sam badnjak ne bi trebalo da se seče golom rukom, već rukavicama u kojima je bilo izmešano žito. Domaćin se pre seče okreće ka istoku, krsti tri puta i kaže: "Pomozi i Bože i sveti badnjače". Drvo treba sekirom iseći tri puta, a ako se ono ne polomi iz trećeg pokušaja, onda se lomi rukama.
U pojedinim delovima Srbije običaj je da se na mestu na kojem je nekad stajalo stablo badnjaka, ostavi ili parče pogače ili žito iz rukavice.
Uz badnjak se dodaje drenova grančica koja je simbol zdravlja i snage.
U nekim krajevima naše zemlje, najčešće u gradovima, ne sledi se običaj sečenja badnjaka, već se on kupuje na pijcama ili tezgama koje se ovih dana mogu sresti na svakom ćošku - uz pšenicu koja se, takođe, prodaje i uveliko kupuje za Božić.
Dosta je i polemike oko toga šta je od onoga što se čini u susret Božiću u skladu sa verom, a šta je rezultat sujeverja ili samo narodne prakse.
Pomenuti običaji imaju utemeljenje u religiji, dok se "običaj" spavanja na slami koja se u kuću unosi na Badnje veče a sve kako bi "devojke sanjale mladića za kojeg će se udati", svrstava u praznoverje.
Mimo verskog običaja je i kićenje automobila badnjakom koje postaje sve popularnija praksa.
POTOMCI NEMANJIĆA PRONAĐENI NA BARBADOSU Potpuno neverovatno otkriće: "Živeli su kao PLAĆENE UBICE nadomak plaža"
Otkriće kakvo niko nije mogao da očekuje
Tajni dnevnik vojvode Mišića: Šta je veliki strateg zapisivao kada je ostajao sam?
Poznat kao nepokolebljivi vođa Kolubarske bitke, Živojin Mišić je iza čelične uniforme krio dušu filozofa. Njegov lični dnevnik, godinama čuvan u arhivama, otkriva lice čoveka koje istorija retko pokazuje – ranjivo, samokritično i duboko emotivno.
Vojvoda Stepa Stepanović – heroj koji je poslednje dane proveo u opancima: Skromni kraj ratnog diva
Vodio je srpsku vojsku kroz krvave bitke, oslobađao zemlju i unosio strah u redove neprijatelja. A kad je rat stao, vojvoda Stepa Stepanović skinuo je uniformu i – obuo opanke.
Hajdučka trava – biljka koju su vojnici nosili u opancima: Narodni lek sa bojišta
Zovu je čuvaricom zdravlja, ali malo ko zna da je hajdučka trava vekovima bila lek broj 1 u torbi srpskog ratnika. Ova skromna biljka krila je moć da zaustavi krv, smiri ranu i sačuva život.
Kako je Desanka Maksimović za dlaku izbegla smrt: Krvava istina iza „Krvave bajke“
Znamo je kao nežnu pesnikinju ljubavi i domovine, ali malo ko zna da je Desanka Maksimović zamalo završila pred streljačkim vodom. Njena „Krvava bajka“ nije samo pesma – to je preživljena istina.
Komentari(0)