O STEFANU NEMANJI ZNAMO SVE, ALI ŠTA JE SA ANOM: Zašto se ne zna odakle je bila majka Svetog Save?
Sve što niste znali o roditeljima Svetog Save
Stefan Nemanja, poznat i kao Sveti Simeon, je bio veliki župan Raške, rodonačelnik vladarske dinastije Nemanjića i tvorac moćne srpske države u Srednjem veku.
Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara i, zajedno sa sinom Savom, jednim od utemeljivača Srpske pravoslavne crkve jer se borio protiv bogumila i jer je pravoslavlje, po uzoru na Vizantiju, uspostavio kao državnu religiju.
Nakon što je učvrstio državu, Stefan Nemanja se pridružio svom najmlađem sinu - Svetom Savi, i zamonašio se 1196. godine. Isto je učinila i njegova žena Ana koja je dobila monaško ime Anastasija.
Predanje kaže da su otac i sin provodili dane i noći u molitvi. Neumorno su radili i iz temelja 1198. godine obnovili Hilandar koji je danas jedno od najsvetijih mesta pravoslavlja na svetu. Osim ovog manastira, Sveti Simeon je podigao i Đurđeve Stupove i Studenicu i bio dobrotvor i ktitor velikog broja drugih crkava i manastira.
Preminuo je kao monah Simeon u dubokoj starosti u manastiru Hilandar, 1199. godine.
Shutterstock/Lepote Srbije
Sveti Sava je preneo očeve posmrtne ostatke 1208. godine u Rašku, da bi nad njima izmirio svoju stariju braću Stefana i Vukana koji su se borili za vlast.
Mošti Svetog Simeona danas se nalaze u njegovoj zadužbini Studenici.
Dok o Stefanu Nemanji znamo skoro sve, o Ani, majci Svetog Save, zna se veoma malo.
Spomen o samoj Ani, vrlo je štur i protivrečan. Tokom vekova priča o njoj gradila se više na osnovu predanja nego na osnovu materijalnih i pisanih izvora kojih o njoj skoro da i nema.
Naverovatnije je bila plemenitog porekla, ali se ne zna da li je bila vizantijska ili grčka plemkinja, a legenda čak tvrdi i da je bila francuska princeza. Možda je najbolje držati se zapisa Ilariona Ruvarca koji je srpsku vladarku naslovio kao "Ana nepoznatog roda".
Njeni sinovi - Sveti Sava i Stefan Nemanjić, koji su napisali opsežne biografije Stefana Nemanje, svog oca, o majci Ani daju vrlo šture podatke. Oni su zabeležili ono što se u Evropi toga doba i tražilo od žene, a to je da je Ana bila "dobra supruga, nežna mati, pobožna i milosrdna gospođa“.
Ovo odsustvo pisanja o majci, objašnjava se duhom srednjeg veka u kome je muškarac stub porodice pa i društva, a pisci koji su ujedno bili i monasi koji su kod žene poštovali samo smerno ponašanje pred svetom, nežnost prema porodici i poslušnost prema suprugu.
Majka kraljeva
Monah Teodosije koji je napisao žitije Svetog Save, o ženidbi Stafana Nemanje piše: "Taj spomenuti muž, blagočestiv, bogobojažljiv, ništeljubiv, hrabrošću i vojnom veštinom sjajan kao niko drugi, svima dobrima na zemlji u sreći veoma izobilan, a uz to vrlinom, bezbolnošću i pravdom, milošću i krotošću ukrašen, uze po zakonu, sebi ženu po imenu Ana".
Rastko Nemanjić ili Sveti Sava u žitiju svoga oca navodi da osim "žene svoje (Ane) Bogom danoga prvoga venca... Ne bi učesnik drugog braka". Ovo znači da se Stefan Nemanja ženio samo jednom i u braku sa Anom proveo ceo svoj životni vek.
Danas se puzdano zna da su Stefan Nemanja i Ana imali tri sina - Vukana, Stefana i Rastka. Monah Teodosije u žitiju Svetog Save piše da posle Stefanovog rođenja Ana i Nemanja dugo nisu imali dece.
"Mnogo vremena prođe i ne rodi više pomenuta blagočestiva Ana. Radi toga bejahu oboje u tuzi i žalosti jer im duše mnogo željaše da dožive još jedno dete", piše Teodosije.
Prema Teodosiju, vladarski par je imao i ćerke ali ne zna se koliko njih. Zabeležene su Jefimija, koja se udala za vladara Soluna, Elena, udata za bugarskog kralja Ivana Asena, i ćerka nepoznatog imena koja je bila majka bugarskog cara Konstantina I.
Pratila je muža do kraja
Izvesno je da je Ana u stopu pratila svog supruga Stefana Nemanju čak i kada je on rešio da napusti svetovnu vlast i posveti se duhovnom svetu. Ana se zamonašila istog dana kada i Stefan Nemanja.
Na praznik Blagovesti, 25. marta 1196. godine Stefan Nemanja je postao monah Simeon, a Ana je postala monahinja Anastasija. Smatra se da je tada imala više od 70 godina i da je monaške dane provodila u manastiru Presvete Bogorodice u Kuršumliji blizu Toplice.
Zna se da je monahinja Anastasija preminula pre 1200. godine jer je u tada arhimandrit Sava sastavljao pravila za ponašanje studeničkih monaha, kada je zabeležio da je monahinja Anastasija preminula.
Do skora se nije verovalo da je Ana sahranjena u priprati Bogorodičine crkve koja je deo manastira Studenica koja je i zadužbina njenog muža. Novim istraživanjima pouzdano se otkrilo da to zaista jeste njen grob.
(Dnevno)
Zašto Srbi veruju da sova donosi smrt? Pagansko poreklo mračnog verovanja
Od božanskog proročanstva do zloslutnog huka – kako se značenje sove promenilo kroz vekove
Zaboravljeni porođajni ritual iz Knjaževca: “Probijanje vode” uz izvor i magijske reči
Kako su žene iz istočne Srbije olakšavale trudove pomoću svetih izvora
POSEČENO DRVO I KOKOŠ: Neobičan ritual kojim Srbi sprečavaju nesreću
Zašto Srbi posečeno drvo „umiruju” žrtvom kokoši i kako je ova praksa opstala vekovima
BORA MI, GLOGA MI Zašto se Srbi vekovima kunu baš u bor i glog i šta je prava priča iza te zakletve
Tajna srpske zakletve i drveća koje spasava svet od propasti
ŠTA SE KRIJE IZA ĐURĐEVDANSKOG OBIČAJA GURANJA DEVOJAKA U REKU Surovi ritual "sveta svadba"
Iz šale u žrtvu: Kako je paganski običaj opstao vekovima na Balkanu
Komentari(0)