MILAN OBRENOVIĆ JOJ SLOMIO SRCE PA SE RAZVEO OD NJE: Evo kako je kraljica Natalija postala najtužnija evropska kraljica!
Nesreće je pratile od rođenja, ali sve je kulminiralo kada je ostala bez voljene osobe
U bajkama princeza upozna princa na belom konju, venčaju se i žive srećno do kraja života. Život je bio sve samo ne bajka za Nataliju Obrenović. Od trenutka kada se udala za Milana Obrenovića i postala kraljica Srbije, život joj je postao nemirno more, a tragedije su dolazile jedna za drugom.
Upravo zato dobila je titulu najtužnije evropske kraljice.
Natalija Petrovna Keško rođena je u Firenci 1859. godine u bogatoj i uglednoj rusko - rumunskoj porodici. Njen otac Petar bio je ruski pukovnik, a majka princeza iz kneževine Moldavije. Bezbrižan period za nju je brzo završen jer ostala bez oca u šestoj, a bez majke u petnaestoj godini života.
Možda vas zanima:
Ko je bila „Srpska Mona Liza“? Lepa i tragična srpska kraljica Natalija Obrenović
Muzej Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu čuva portret kraljice Natalije Obrenović poznat pod nadimkom „Srpska Mona Liza“. Autor ovog remek-dela bio je veliki srpski slikar Stevan Todorović (1832.-1925.).
NAJTUŽNIJA EVROPSKA KRALJICA: Život je bio sve, samo ne bajka za Nataliju Obrenović!
Na dan primirja, Srbi nose cvet Natalijinu Ramondu na reveru. Cvet je dobio ime upravo po Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks - čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Možda vas zanima:
Ko je bila „Srpska Mona Liza“? Lepa i tragična srpska kraljica Natalija Obrenović
Muzej Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu čuva portret kraljice Natalije Obrenović poznat pod nadimkom „Srpska Mona Liza“. Autor ovog remek-dela bio je veliki srpski slikar Stevan Todorović (1832.-1925.).
NAJTUŽNIJA EVROPSKA KRALJICA: Život je bio sve, samo ne bajka za Nataliju Obrenović!
Na dan primirja, Srbi nose cvet Natalijinu Ramondu na reveru. Cvet je dobio ime upravo po Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks - čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Možda vas zanima:
Ko je bila „Srpska Mona Liza“? Lepa i tragična srpska kraljica Natalija Obrenović
Muzej Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu čuva portret kraljice Natalije Obrenović poznat pod nadimkom „Srpska Mona Liza“. Autor ovog remek-dela bio je veliki srpski slikar Stevan Todorović (1832.-1925.).
NAJTUŽNIJA EVROPSKA KRALJICA: Život je bio sve, samo ne bajka za Nataliju Obrenović!
Na dan primirja, Srbi nose cvet Natalijinu Ramondu na reveru. Cvet je dobio ime upravo po Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet feniks - čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Za Milana Obrenovića se udala sa 16 godina, a godinu dana kasnije nakon porođaja koji je jedva preživela, dobili su sina Aleksandra. Imali su još jednog sina Sergeja koji je nažalost preminuo pet dana nakon rođenja. Važili su za najlepši par, ali ubrzo su počele da kruže glasine o Milanovom neverstvu i aferama koje je imao sa mnogim ženama. Nataliju je to jako pogodilo, a kako su godine prolazile, jaz između njih je bio sve veći.
WIKIMEDIA COMMONS/Muzej rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu
Osim nesuglasica na privatnom planu, kralj i kraljica se nisu slagali ni po političkim pitanjima. Poreklom Ruskinja, Natalija je bila naklonjena Rusiji, a Milan Beču. Nakon razvoda 1888. godine, proterana kraljica je sa sinom Aleksandrom otišla u Nemačku. Nakon što je otkrio gde se nalazi kralj Milan je tražio od nje da mu vrati sina, što je ona nakon dugog protivljenja i učinila. Godinu dana kasnije zbog neuspeha koji je Srbija doživela u ratu protiv Bugraske i narušenog ugleda, kralj Milan je abdicirao.
Svoj život Natalija je nastavila u Francuskoj u dvorcu ''Sašino'', koji je dobio ime po njenom sinu Aleksandru (Saša). U to vreme društvo joj je pravila Draga Mašin, dvorska dama. Veruje se da su se tako Aleksandar i Draga Mašin upoznali i zavoleli.
Natalija je bila protiv braka svog sina sa 12 godina starijom udovicom, a kasnije se ispostavilo i nerotkinjom.
Umesto čestitke sinu povodom venčanja, kraljica Natalija ga se putem pisma javno odrekla. Nisu imali priliku da se pomire jer je kralj Aleksandar, zajedno sa kraljicom Dragom ubijen u majskom prevratu 1903. godine.
Gubitak sina jedinca duboko je pogodio kraljicu Nataliju koja se potom povukla iz javnog života u jedan katolički manastir u Francuskoj. Kasnije je i sama primila katoličku veru. Umrla je sama u velikoj bedi i siromaštvu u manastiru Sen Deni 1941. godine. Počiva na groblju Lardi pored Pariza.
Uprkos nesuglasicama i svađama sa kraljem, narod je zavoleo i prihvatio Nataliju kao svoju kraljicu. Zvali su je ''srpskom majkom''. Brinula je o ranjenicima za vreme rata sa Bugarskom 1885. godine, pomagala je narodu i iskoristila je svoj uticaj da popravi mišljenje o Srbima i Srbiji koje je vladalo u Evropi.
"DOŠLO MI DA ODEM KUĆI" Ženu iznenadio običaj na sahrani
U pojedinim selima u Srbiji postoji mnoštvo običaja koji se praktikuju kada se sahranjuju pokojnici. Jedan od njih mnogima nije poznat, ali za njega kažu da je možda čak i jedini koji znači porodici koja sahranjuje svog bližnjeg.
10 neoprostivih gramatičkih i pravopisnih grešaka: Nemojte više da se sramotite!
Zbog ovih grešaka nastavnici su uvek davali jedinice bez razmišljanja
SVI ZNAJU SUDBINU DAJANE, A MALO KO PRIČU SRPSKE PRINCEZE! Umrla je u NAJTEŽIM mukama, ceo život bila je nevidljiva
O princezi Dajani, njenom životu u kraljevskoj palati i van nje mnogi u Srbiji znaju, ali malo ko zna kako je u životu prošla poslednja princeza koja je ceolog života bila nevidljiva i u senci svoje braće
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Komentari(0)