NARODNA VEROVANJA KAŽU DA OVI POKLONI NI U LUDILU NE TREBA DA SE DAJU: Veruje se da donose BEDU, a 1 stvar svi DARUJU
Prema narodnim verovanjima, postoje određeni pokloni, koje nikako ne valja poklanjati.
Narodna verovanja duboko su uvrežena u našem narodu, a postoji ih bezbroj. Narodna verovanja postala su deo tradicije, koja se prenosi sa kolena na koleno, a neka od njih vezuju se za poklone.
Naime, postoji verovanje da određeni pokoni donose bedu i siromaštvo, kao i veliku nesreću, te da ih nikako ne bi trebalo poklanjati. Zanimljivo je da se na spisku "zabranjenih" poklona uglavnom nalaze oni koje često poklanjamo, a može se reći da su neizostavan deo svakog slavlja.
Oštri predmenti poput noža, britve, igle i sličnih stvari nikada se ne poklanja dragim ljudima. Poklanjanje ovih predmeta kod našeg naroda, kroz izvesno vreme, izaziva svađu i prekid odnosa.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Ogledalo i posuđe takođe ne treba poklanjati jer se veruje da je u ogledalima zarobljena magija. Navodno, poklonjena ogledala donose nevolje u život onog ko ih dobije, dok se posuđe može poklanjati samo ukoliko se u svaki sud ubaci po jedan novčić jer se veruje da prayni sudovi donose siromaštvo.
Sat i upaljač ne treba poklanjati ukoliko želimo da izbegnemo konflikte i prekid odnosa sa osobom kojoj poklanjamo. Postoji staro verovanje da ako devojka kupi momku sat, ili on njoj, počeće da otkucava čas njihovog rastanka. Kineski mudraci veruju da prihvatanje sata na pklon znači početak odbrojavanja do smrti.
Maramice i šalovi takođe, veruje se da donose nevolje i loše ljude u život onog koji dobija ovakav poklon.
Biseri se čine kao sjajna ideja, međutim veruje se da poklonjeni biseri donose bolesti i gubitke u kuću. Biseri su simbol suza siročića i udovica, i baš zato je verovanje o poklanjanju bisera i nastalo.
Novac je takođe na spisku poklona koji ne bi smeli da se poklanjaju, dok je danas ustaljen običaj da se umesto poklona predaje poklon-čestitka sa novcem, odnosno da se u nekoj prodavnici uplati određena svota za koju će darivana osoba moći da izabere ono što želi.
Cveće je najčešći poklon koji dame dobijaju i idealan je za sve prilike, međutim, treba obratiti pažnju na koji način se poklanja.
Običaj je da se poklanja neparan broj cvetova, jer se paran nosi na groblje. To ne važi za bukete od sitnog cveća. Izbegavajte poklanjanje hortenzija, hrizantema i ljiljana, jer se to cveće takođe obično nosi na groblje.
Iz istog razloga nikada ne kupujte i ne poklanjajte veštačko cveće. Veruje se i da određena boja cveća ima određeno značenje (crvena — ljubav, bela — nevinost, žuta — ljubomora i tome slično).
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)