GOVORI O BOLNOJ TAJNI Njegoš je ovu pesmu morao da krije ispod mantije, bila je zabranjena, a evo i zbog čega
Priča kaže da je pesma nastala najverovatnije 1844. u Perastu gde je vladika jedno vreme boravio.
Književni kritičari, kao i ljubitelji poezije slažu se da je najbolja pesma Petra II Petrovića Njegoša „Noć skuplja vijeka“.
Nju kao jedinu Njegoševu ljubavnu pesmu prate brojna tumačenja i intrigantni zaključci.
Možda vas zanima:
ČAST ZA KOJU MALO KO ZNA: Otkud spomenik Njegošu usred Rima?
Da li ste znali da se u samom srcu Rima, nedaleko od istorijskog centra grada, nalazi impozantan spomenik Petru Petroviću Njegošu?
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Možda vas zanima:
ČAST ZA KOJU MALO KO ZNA: Otkud spomenik Njegošu usred Rima?
Da li ste znali da se u samom srcu Rima, nedaleko od istorijskog centra grada, nalazi impozantan spomenik Petru Petroviću Njegošu?
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Možda vas zanima:
ČAST ZA KOJU MALO KO ZNA: Otkud spomenik Njegošu usred Rima?
Da li ste znali da se u samom srcu Rima, nedaleko od istorijskog centra grada, nalazi impozantan spomenik Petru Petroviću Njegošu?
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Priča kaže da je pesma nastala najverovatnije 1844. u Perastu gde je vladika jedno vreme boravio.
Savremenici su zabeležili da je u susedstvu živela devojka koja se zagledala u prelepog vladiku, a i da on „ne preziraše te poglede”. Vladiku je privuklo što nije bila „plašljiva jarebica”, kao tadašnje crnogorske devojke, već je bila „žena mlada, ali soko sivi”. Ne zna se kako se ta lepotica koja je ovladala srcem crnogorskog vladara zvala, ali zna se da je vladika kasnije napisao svoju jedinu ljubavnu pesmu koju je kasnije nosio i skrivao ispod svešteničke mantije „na strani srca”.
Nakon što se pisalo da je Njegoš lično spalio svoju jedinu erotsku pesmu, ona je ipak nađena u njegovoj književnoj ostavštini i objavljena je 1913. u Bosanskoj vili.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)