Narodna verovanja i sujeverje široko su rasprostranjeni u našem narodu. Narodna verovanja vezana su za svaki segment našeg života, a pripisuju se i mnogim pojavama oko nas.
1. Detelina sa četiri lista
Detelina sa četiri lista donosi srecu ako se pronadje ili ako ti je neko pokloni.
Prvi list je nada, drugi je vera, treci je ljubav, a četvrti sreća.
Kupljena detelina sa četiri lista donosi nesreću.
Po legendi, Eva je uzela četverolisnu detelinu iz raja pre nego što su ona i Adam bili iz njega prognani, i zato ona predstavlja sreću ili mali deo raja koji je ostao kod ljudi.
Jedno od verovanja bilo je da svako ko pronađe detelinu sa četiri lista dobija sposobnost da vidi zla bića kao što su veštice i nečastivi, i na taj način može da ih izbegne.
2. Duga
Ako prođes ispod duge promeniće ti se pol.
Na kraju duge nalazi se ćup sa zlatom.
3. Ugašena sveća
Ako se u kući ugasi sveća doći će gosti.
Ako se sveća ugasi na nekome slavlju onda će se ubrzo desiti nesreća u toj kući.
Sveća se nikada ne sme gasiti u kući nego se to mora uraditi van nje.
4. Paunovo perje
Ako se unese paunovo perje u kucu doneće smrt u taj dom.
Oči na paunovom perju su urokljive.
5. Kako začeti muško, a kako žensko dete
Ako se supružnici za vreme snošaja smeju začeće žensko dete, a ako stisnu zube, biće muško.
Ako muškarac u toku odnosa nosi vunene carape i bice muško dete.
Ako žena jede velike količine crvenog mesa rodice muško dete.
Muška deca se prave neparnim danima u mesecu.
U nekim našim krajevima govori se da muškarac, prilikom ejakulacije mora da drzi zatvorena usta, jer ce, u protivnom, “odgristi” penis buducem detetu i rodice se devojčica.
Ako se snošaj događa za veme punog meseca rodice se žensko.
Ako je ženina glava okrenuta severu rodice muško.
Ako ste imali odnos u stojećem položaju rodiće se muško.
Ako želite sina muškarci tokom polnog odnosa treba da leže na levom boku.
(Opanak)
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(1)
Nije dovoljno da muškarac leži na levom boku većda "gađa" ženin levi jajnik, onaj ispod srca, rađa dečaka junaka.