Kada se sprema slavsko ŽITO? Otac Branislav odgovorio na pitanje koje postavljaju mnogi vernici, a otkrio i šta treba da se uradi sa njim posle slave
Ispoštujte sve običaje vezane za slavsko žito
Sveća, žito, slavski kolač i vino u kući koju je osveštao sveštenik u danima pre krsne slave obeležja su bez kojih ne može da prođe najsvečaniji dan u godini svakog pravoslavnog hrišćanina.
Ali, kako u različitim krajevima Srbije postoje različiti običaji, tako se svečari drugačije odnose i prema slavskom žitu, odnosno koljivu koje simbolizuje vaskrsenje. U nekim delovima Srbije po obeležavanju slave žito pojedu ukućani, u nekim se ono nosi na groblje, a u selima se daje domaćim životinjama zarad napretka domaćinstva u godini koja dolazi.
Sveštenik Branislav Miljković iz Hrama Svete Petke u Ovči podseća da bi se prema slavskom žitu, kao i prema svakoj drugoj hrani trebalo ophoditi pažljivo.
Možda vas zanima:
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Teolog rešio nedoumicu mnogih Srba, evo da li ćerka može da preuzme krsnu slavu: U ovom slučaju je moguće! (VIDEO)
Ono što je najvažnije jeste da se slava slavi sa ljubavlju, molitvom i iskrenošću
Možda vas zanima:
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Teolog rešio nedoumicu mnogih Srba, evo da li ćerka može da preuzme krsnu slavu: U ovom slučaju je moguće! (VIDEO)
Ono što je najvažnije jeste da se slava slavi sa ljubavlju, molitvom i iskrenošću
Možda vas zanima:
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Teolog rešio nedoumicu mnogih Srba, evo da li ćerka može da preuzme krsnu slavu: U ovom slučaju je moguće! (VIDEO)
Ono što je najvažnije jeste da se slava slavi sa ljubavlju, molitvom i iskrenošću
"Domaćica bi trebalo da napravi onoliko slavskog žita koliko očekuje gostiju", kaže otac Branislav.
- Ne treba praviti ogromnu činiju ako se zna da će doći manji broj ljudi, pa se posle pitati šta da uradite sa žitom koje je preostalo. Tako je, inače, i sa svom ostalom hranom; ne treba je bacati.
Mnoge, pogotovo mlade domaćice imaju dilemu kad bi trebalo pripemiti žito za krsnu slavu - dan ranije, i to u zoru, da bi porodicu u godini do naredne slave pratilo blagostanje, dva dana ranije ili na sam dan slave. Otac Branislav kaže da je najpraktičnije pripremiti žito dan ranije, jer bi na sam dan slave trebalo otići u crkvu na osvećenje i rezanje slavskog kolača, kao i na liturgiju.
- Slavsko žito je jako važno kao simbol vaskrsenja. S obzirom na to da je osveštano, nema potrebe davati ga životinjama u domaćinstvu. Najbolje bi bilo pojesti ga sutradan ili podeliti sa pojedincima ili porodicama koje su slabijeg imovinskog stanja - kaže otac Branislav.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)