Narodna verovanja vezana su za sve što čoveka okružuje. U tome nikako nisu izuzeti ni dani u nedelji. Duboko je uvreženo mišljenje da ima srećnih i baksuznih dana, onih koji su dobri za nešto i onih na koje nikako ne treba započinjati posao.
Prema srpskim narodnim verovanjima dan u kome ste se rodili mnogo govori o vama i vašem životu.
Ovako se kod nas tumače dani u nedelji:
Ponedeljak
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Ponedeljak je prvi dan u nedelji i smatra se ujedno i najsrećnijim. Kaže se da će dete koje se rodi u ponedeljak imati dug i uspešan život.
Kako tada počinje nova nedelja, ovaj dan je idealan za otpočinjanje poslova svih vrsta. Hrišćani veruju da je Bog počeo stvaranje sveta u ponedeljak, pa je zato dobro da i čovek započne kakav značajan poduhvat upravo tog dana.
Utorak
Drugi dan u nedelji smatra se najnesrećnijim danom, pa i ljudi rođeni tada neće imati lak život. U utorak, kaže predanje, čak “i vukovi čuvaju krzno”. Na ovaj dan ne valja otpočinjati nikakav rad, jer je baksuzan, pa će i posao ići po zlu i neće se dobro završiti.
Jedna narodna izreka kaže: “Od svega me majka sačuvala sem od žice devetog utorka”. Ovo upravo oslikava koliko je utorak negativan u srpskom narodnom verovanju. U prilog ovome govore i “posebni” utorci zabeleženi u narodnom kalendaru – Deveti utorak, Pasiji utorak, Crni utorak.
Sreda
Posebno mnogostruko značenje ima sreda. Ovog dana se mogu otpočinjati poslovi i kretati na put. Veruje se da će bebe rođene ovog dana biti napredne i zdrave. Dete koje prohoda u sredu biće srećno i bogato.
U nekim krajevima Srbije, ovaj dan se zamišlja kao svetica, pa se može čuti da je došla “Sveta Sreda” koja je naročito naklonjena bolesnicima i onima koji pate.
Četvrtak
Za četvrtak se kaže da je srećan dan. U narodu postoji ova izreka: “Svi su dani dobri, a četvrtak ponajbolji.” Veoma je dobro, kaže verovanje, da se dete rodi na ovako srećan dan jer će onda ono i u životu biti srećno i uspešno.
Ovog dana su u prošlosti počinjali radovi na njivama, a valjalo se ići i u prošnju devojke. Kako se u prehrišćansko doba četvrtak slavio kao dan plodnosti, i danas se veruje da poslovi u polju, ali i sklapanje bračne zajednice treba da se dogodi baš u četvrtak.
Petak
Petak je, prema narodnom verovanju, jedan od nesrećnih dana. Kaže se: “U petak svakom poslu rđav početak.” Osim ovoga, u nekim krajevima Srbije, smatra se da je ovaj dan “nečist” i pogodan da se dođe u dodir sa “demonskim silama”. Zato se i kaže, kada nekome loše ide u životu, da mu je došao “crni petak”.
Zbog ovoga petkom ne treba počinjati nikakav posao jer će ga pratiti maler. Ovog dana mnogi ne smeju da krenu na put jer se boje nesreće. I dete rođeno u petak, veruje se u našem narodu, neće imati sreće u životu.
Subota
Subota je dan posvećena mrtvima. Tada se izlazi na groblje, prave daće i pale sveće. Na ovaj dan čovek treba da bude oprezan da mu se ne desi kakvo zlo.
Verovanje kaže da će dete rođeno u subotu biti neobično, ali upravo zato i imuno na “zla bića”. Kaže se da, rođeni na ovaj dan imaju sposobnost da nauče nemušti jezik i da tako razgovaraju sa životinjama. Biće to maštoviti i interesantni ljudi kojima će se priviđati svakakve “karakondžule”. Za ovakvo dete se veruje da je vidovito i da može da vidi i što drugi ne mogu.
U Pomoravlju se dete rođeno u subotu naziva “subotan”, a u drugim krajevima “subotnjak”. Takvom detetu “nikakva ala ne može naškoditi” jer ga štiti dan rođenja. U mnogim verovanjima se pominja da upravo deca rođena u subotu imaju sposobnost da otkriju zakopana blaga i postanu bogati i uspešni ljudi.
Nedelja
Nedelja je dan odmora. Bog je, prema hrišćanskom verovanju, šest dana stvarao svet i onda je sedmog – u nedelju, seo da se odmori i uživa u plodovima svog rada. Zbog toga i u narodu postoje mnoga verovanja vezana za ovaj dan, a koja se odnose na odmor i provođenje vremena sa porodicom.
Nedelju su stari zamišljali kao žensko biće – Svetu nedelju. Čovek rođen u nedelju biće izuzetno srećno, veruje se, i živeće “gospodski” tj. često će se i mnogo odmarati (svaki dan će mu biti kao nedelja). Za srećnog čoveka se kaže: “Majka ga rodila u belu nedelju.”
(dnevno.rs)
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)