TRAGEDIJA KOJA JE POTPUNO DOTUKLA MILEVU MARIĆ: Ono što ju je zadesilo nakon propalog braka sa Ajnštajnom, GORE JE OD SMRTI
Osim što je imao zapovesti kao što je „odgovaraj mi samo kada ti se obratim“, zatim se razveo i ponovo oženio sa svojom rođakom, Albert Ajnštajn je u potpunosti odbacio Milevinog i svog najmlađeg sina Eduarda koji je u 20. godini oboleo od šizofrenije.
Mileva Marić je krčila svoj put u svetu nauke, rezervisanom za muškarce. Rođena je u bogatoj porodici, bila je odličan đak, a kada se u Cirihu upisala na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike, bila je tek peta žena koja je primljena u ovu školu. U grupi je bila jedina žena i najstarija, a Albert Ajnštajn, kog je tada i upoznala – najmlađi. Kada su se između njih dvoje rodile simpatije, plašeći se te veze, Mileva se ispisala sa Politehnike u Cirihu i otišla u Hajdelberg, u Nemačkoj, gde je na trećem semestru slušala predavanja iz teorijske fizike kod Filipa Lenarda. Međutim, zvanično nije bila upisana, jer to devojkama nije bilo dozvoljeno sve do 1900. godine. Dok je bila odsutna, dopisivala se sa Ajnštajnom, a zatim se i vratila u Cirih i ušla u ljubavnu vezu sa njim. Akademski je u tom periodu nazadovala i zatrudnela je.
Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Stanovi u kojima su živeli su im postali kabineti za zajednička teorijska istraživanja iz fizike, gde su nastajali mnogobrojni naučni radovi. Život im je postao lakši kada je Albert dobio povišicu. Dobili su sina Hansa Alberta. Bez obzira na obaveze oko dece, Mileva je aktivno radila na naučnim istraživanjima.
Printscreen/Instagram
Brak im je zapao u krizu pošto je Ajnštajn počeo da se dopisuje sa rođakom u koju je bio zaljubljen kao dečak. Da bi pokušali da prevaziđu probleme, Mileva i on otputovali su na odmor. NJihov drugi sin Eduard je rođen 1910. godine. Rođenje trećeg deteta obeležilo je ostatak Milevinog života.
Možda vas zanima:
Albert Ajnštajn je zbog ovih pravila izludeo Milevu i ona je pobegla: Godinama je trpela svašta, šok je šta je sve hteo
Ovo su bila pravila Alberta Ajnštajna, kojih je Mileva morala da se pridržava.
Šta je bilo sa bratom i sestrom Mileve Marić, kako su reagovali kada se razvela od Alberta Ajnštajna:Ovo je prava istina
Ministarstvo kulture Republike Srbije najavilo je obnovu porodične kuće Mileve Marić Ajnštajn u Rumi u susret velikom jubileju koji se bliži – 150 godina od rođenja srpske naučnice (koja je na ovaj svet došla 19.12.1875).
Možda vas zanima:
Albert Ajnštajn je zbog ovih pravila izludeo Milevu i ona je pobegla: Godinama je trpela svašta, šok je šta je sve hteo
Ovo su bila pravila Alberta Ajnštajna, kojih je Mileva morala da se pridržava.
Šta je bilo sa bratom i sestrom Mileve Marić, kako su reagovali kada se razvela od Alberta Ajnštajna:Ovo je prava istina
Ministarstvo kulture Republike Srbije najavilo je obnovu porodične kuće Mileve Marić Ajnštajn u Rumi u susret velikom jubileju koji se bliži – 150 godina od rođenja srpske naučnice (koja je na ovaj svet došla 19.12.1875).
Možda vas zanima:
Albert Ajnštajn je zbog ovih pravila izludeo Milevu i ona je pobegla: Godinama je trpela svašta, šok je šta je sve hteo
Ovo su bila pravila Alberta Ajnštajna, kojih je Mileva morala da se pridržava.
Šta je bilo sa bratom i sestrom Mileve Marić, kako su reagovali kada se razvela od Alberta Ajnštajna:Ovo je prava istina
Ministarstvo kulture Republike Srbije najavilo je obnovu porodične kuće Mileve Marić Ajnštajn u Rumi u susret velikom jubileju koji se bliži – 150 godina od rođenja srpske naučnice (koja je na ovaj svet došla 19.12.1875).
Osim što je imao zapovesti kao što je „odgovaraj mi samo kada ti se obratim“, zatim se razveo i ponovo oženio sa svojom rođakom, Albert Ajnštajn je u potpunosti odbacio Milevinog i svog najmlađeg sina Eduarda koji je u 20. godini oboleo od šizofrenije.
Prema brakorazvodnom ugovoru, Ajnštajn se obavezao da ukoliko dobije Nobelove nagrade, celokupan novac dodeli Milevi. Kada je dobio Nobelovu nagradu, novac je predao Milevi, a ona ga je uložila u kupovinu nekretnina u Cirihu, kao i u negu sina Eduarda. Ipak, zbog dugova nastalih oko lečenja Eduardove bolesti, Mileva je imala velike probleme. Posle jednog od sinovljevih napada joj je pozlilo. Umrla je 4. avgusta 1948. godine u ciriškoj klinici. NJen sin Eduard je posle majčine smrti izvršio samoubistvo u psihijatrijskoj klinici.
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Komentari(0)