Narodna verovanja i običaji koji ih prate prisutni su u svakom segmentu života kod Srba.
Ta verovanja nisu zaobišla ni dane u nedelji.
Petak je dan za koga je vezano možda najviše verovanja, pogotovo što se dugo smatrao baksuznim. Čak se veruje da i decu rođenu na ovaj dan prati baksuz tokom života.
Ove stvari nikako ne treba raditi petkom:
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Petkom se nikako ne treba češljati, jer važi verovanje da od toga boli glava i da kosa sedi brže.
Često se mogu čuti izjave domaćica da petkom ne peru veš, ne usisavaju, niti rade bilo kakve druge kućne poslove. Neko se čak i ne kupa petkom ili ne seče nokte.
Veruje se da se petkom svi poslovi završavaju, a novi nikako ne započinju.
Sva ova verovanja se mogu dovesti u vezu sa hrišćanstvom, jer se petkom posti i tuguje za razapetim Isusom Hristom.
Još jednu stvar nikako ne treba raditi petkom, ukoliko želite da imate novca!
Veruje se da petkom nikako ne treba pozajmljivati novac, a ni vraćati dugove.
U pojedinim domaćinstvima važi pravilo da se petkom ništa ne daje iz kuće, a pogotove ne prehrambene namirnice životinjskog porekla.
Onaj ko prekrši pravilo, pa pozajmi nekome mleko, veruje se da će mu vukovi podavitit stoku.
Petkom naši stari nisu odlazii u vinograde, a izbegavaili su i da putuju.
Vezano za petak je zanimljivo i to da mnogi imaju posebne nazive za određen petak u godini!
Prvi petak posle mesečeve mene zove se Mladi petak.
U Mladi petak žene i devojke ništa ne rade od ženskih radova, ne gotove, hleb ne mese, ne šiju, a razlog je glavobolja.
Petak koji pada u Todorove nedelje zove se Ludi petak, petak u Strasnoj nedelji zove se Veliki petak, prvi petak po Uskrsu zove se Svetli, a Trojičine nedelje zove se Rusani petak.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)