Obedovanje je predstavljalo važan čin u srpskom narodu i za njega su vezani mnogi običaji i verovanja.
Mi izdvajamo 20 običaja kojih se moralo pridržavati da ne bi došlo do svađe u kući, da kuća ne bi osiromašila, stoka se rasula, a deca postala zaboravna…
1.Kad čovek jede treba da se prekrsti, a ako to i ne učini, đavo sa njim nevidljivo jede i pije.
2.Kad neko prvi put u godini okusi neko novo voće ili jelo, treba da se povuče za uvo, malo pucne usnama i kaže: Na mene vodica, na dušmana groznica, na Turčina boleština, ili Na život i na zdravlje.
Možda vas zanima:
Izbegavajte ove stvari da nosite kao poklone na slavu: U narodu se veruje da nose lošu energiju i nesreću
Kad krene sezona slava uvek je dilema šta poneti domaćinu za poklon
STARA NARODNA VEROVANJA: Kako su bake znale pol deteta?
Mnoge buduće roditelje muči pitanje kog pola će biti njihova beba.
Možda vas zanima:
Izbegavajte ove stvari da nosite kao poklone na slavu: U narodu se veruje da nose lošu energiju i nesreću
Kad krene sezona slava uvek je dilema šta poneti domaćinu za poklon
STARA NARODNA VEROVANJA: Kako su bake znale pol deteta?
Mnoge buduće roditelje muči pitanje kog pola će biti njihova beba.
Možda vas zanima:
Izbegavajte ove stvari da nosite kao poklone na slavu: U narodu se veruje da nose lošu energiju i nesreću
Kad krene sezona slava uvek je dilema šta poneti domaćinu za poklon
STARA NARODNA VEROVANJA: Kako su bake znale pol deteta?
Mnoge buduće roditelje muči pitanje kog pola će biti njihova beba.
3.Kad neko jede stojeći pored stola kaže se da daje kurvama za dušu.
4.Ako se neko u gostima za vreme jela zagrcne znak je da ga neko kod njegove kuće potkrada.
5.Ko se pri jelu slučajno ugrize za jezik ili usnu znak je da ga je neko prevario ili slagao.
6.Ako neko posle jela ostavi parče hleba, kaže se da za toliko ne valja, ili da mu je neko gladan.
7.Ako pri jelu nekome upadne parče hleba u tanjir, taj će dobiti goste. Što je parče manje, to će i gost biti manji i beznačajniji, i obrnuto.
8.Golom rukom ne treba čistiti mrve sa stola, niti po njima gaziti, jer to sluti na sirotinju.
9.Kad neko uzme tuđi zalogaj hleba za vreme jela, a ima svoj, znak je da mu je neko gladan. Isto tako, kad nekome ispadne zalogaj iz usta, znak je da mu je neko od njegovih bližnjih gladan.
10.Ne valja biti lakom na jelo, jer to sluti na veliko zlo, pa čak i na smrt.
11.Kada pogača prilikom pečenja pukne po sredini, znak je da će doći gosti.
12.Slučajno prosutu so po stolu treba sakupiti nožem, u suprotnom, doći će do svađe u kući.
13.Najzdravija je voda koja izvire u bukovoj šumi ili blizu nje.
14.Ne valja nekome piće dodavati preko ruke, jer će toga snaći neko zlo.
15.Kada voda pređe preko devet kamenova, po narodnom verovanju, dobra je za piće.
16.Ako se neko posle jela odmah protegne, sve što je pojeo dao je đavolu.
17.Ne treba sedeti u uglu stola za vreme jela, jer se ta osoba koja sedi nikada neće oženiti ili udati.
18.Ne valja deci davati mozak da jedu, jer će biti zaboravna, a ženskoj deci će se uz to znojiti ruke kada rade ženske poslove.
19.Vino treba sipati samo desnom rukom.
20.Srce stoke ne treba deliti na više njih, već treba jedan da ga pojede, da se stoka ne bi rasturala.
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Često se opredeljuju za njih – ovo su srpska imena popularna u Španiji!
Stara srpska imena skoro da su zaboravljena kod nas, pa roditelji sa ovih prostora sve više svojoj deci daju internacionalna imena. To rade sa obrazloženjem kako bi se njihva deca lakše uklopila u nekoj stranoj zemlji, ako sreću žele da potraže "preko grane".
Komentari(0)