Obedovanje je predstavljalo važan čin u srpskom narodu i za njega su vezani mnogi običaji i verovanja.
Mi izdvajamo 20 običaja kojih se moralo pridržavati da ne bi došlo do svađe u kući, da kuća ne bi osiromašila, stoka se rasula, a deca postala zaboravna…
1.Kad čovek jede treba da se prekrsti, a ako to i ne učini, đavo sa njim nevidljivo jede i pije.
2.Kad neko prvi put u godini okusi neko novo voće ili jelo, treba da se povuče za uvo, malo pucne usnama i kaže: Na mene vodica, na dušmana groznica, na Turčina boleština, ili Na život i na zdravlje.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
3.Kad neko jede stojeći pored stola kaže se da daje kurvama za dušu.
4.Ako se neko u gostima za vreme jela zagrcne znak je da ga neko kod njegove kuće potkrada.
5.Ko se pri jelu slučajno ugrize za jezik ili usnu znak je da ga je neko prevario ili slagao.
6.Ako neko posle jela ostavi parče hleba, kaže se da za toliko ne valja, ili da mu je neko gladan.
7.Ako pri jelu nekome upadne parče hleba u tanjir, taj će dobiti goste. Što je parče manje, to će i gost biti manji i beznačajniji, i obrnuto.
8.Golom rukom ne treba čistiti mrve sa stola, niti po njima gaziti, jer to sluti na sirotinju.
9.Kad neko uzme tuđi zalogaj hleba za vreme jela, a ima svoj, znak je da mu je neko gladan. Isto tako, kad nekome ispadne zalogaj iz usta, znak je da mu je neko od njegovih bližnjih gladan.
10.Ne valja biti lakom na jelo, jer to sluti na veliko zlo, pa čak i na smrt.
11.Kada pogača prilikom pečenja pukne po sredini, znak je da će doći gosti.
12.Slučajno prosutu so po stolu treba sakupiti nožem, u suprotnom, doći će do svađe u kući.
13.Najzdravija je voda koja izvire u bukovoj šumi ili blizu nje.
14.Ne valja nekome piće dodavati preko ruke, jer će toga snaći neko zlo.
15.Kada voda pređe preko devet kamenova, po narodnom verovanju, dobra je za piće.
16.Ako se neko posle jela odmah protegne, sve što je pojeo dao je đavolu.
17.Ne treba sedeti u uglu stola za vreme jela, jer se ta osoba koja sedi nikada neće oženiti ili udati.
18.Ne valja deci davati mozak da jedu, jer će biti zaboravna, a ženskoj deci će se uz to znojiti ruke kada rade ženske poslove.
19.Vino treba sipati samo desnom rukom.
20.Srce stoke ne treba deliti na više njih, već treba jedan da ga pojede, da se stoka ne bi rasturala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)