DEČAK ILI DEVOJČICA: Narodno verovanje o znakovima koji otkrivaju da li će beba biti muško ili žensko
Danas je veoma jednostavno saznati pol deteta već u petom mesecu trudnoće. Međutim, mnogi roditelji su radoznali i želeli bi odmah da saznaju da li je njihovo dete dečak ili devojčica. Ranije, dok medicina nije bila napredna kao danas, pol deteta se mogao samo pretpostaviti. Tada su se razvila mnoga narodna verovanja kojima se “otkrivalo” da li je beba muško ili žensko.
Pogledajte šta kaže vekovima staro iskustvo:
Biće dečak
• Ako je ženin stomak uzak i stoji napred “kao krastavac”
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
• Ako se kod buduće majke više ističe desni bok.
• Ako su bradavice buduće mame svetle.
• Ako trudnica iskoračuje desnom nogom.
• Ako se žena tokom trudnoće prolepša, “procveta”.
• Ako se budućoj mami jede masno i kiselo.
• Mami su se na stomaku pojavile dlačice.
• Ako je trudnici sve vreme sparno i zagušljivo.
Biće devojčica ako…
• Ako je ženin stomak širok, vidi se i sleđa.
• Ako se kod buduće majke više ističe levi bok.
• Ako su bradavice mame tamne.
• Ako trudnica iskoračuje levom nogom.
• Ako žena tokom trudnoće poružni i ospe se pigmentnim mrljama.
• Ako tokom trudnoće buduću majku muči jutarnja mučnina.
• Ako se budućoj mami jede slatko.
• Koža potamnela ka posle sunčanja (iako su zimski meseci)
• Ako je trudnici sve vreme hladno, a trudnoća je tek na početku.
Određivanje pola prema prstenu
Pored ovih znakova u toku trudnoće, postoje i mnoga verovanja koja, navodno, mogu otkriti kog pola će biti dete dok još nije ni začeto. Jedno od tih verovanja je i određivanje pola deteta prema prstenu. Žena drži prsten privezan za dugačak konac iznad levog dlana, ukoliko se prsten kreće levo-desno, biće dečak, a ukoliko se vrti u krug u pitanju je devojčica.
Određivanje pola uz pomoć varjače i sekire
U neki slovenskim zemljama običaj je i da posle svadbe roditelji sakriju varjaču i sekiru, a mladenci ih traže. Ako su ujutru mladenci našli sekiru, dobiće dečaka, a ako su našli varjaču, dobiće devojčicu.
Da ova verovanje, ne postoje samo u našem podneblju, govori i japanska narodna mudrost koja za određivanje pola koristi brojke. Godine majke treba podeliti sa tri, a godine oca sa četiri. Ako veći ostatak bude kod oca dobićete dečaka, a ukoliko je veći kod majke, devojčicu.
(Yumama)
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)