Danas mlade uglavnom ne nose velove preko lica, ta tradicija je uglavnom promenja, ali se uglavnom nalazi zakačen u kosi.
Trendovi venčanja dolaze i odlaze, ali određeni delovi tradicije, poput bele haljine, nešto novo, neštog staro i nešto plavo ostaju i ne prolaze. Tu možemo da svrstamo i čuveni veo bez koga je klasična mlada nezamisliva.
Istorija vela
Možda vas zanima:
DONOSE LJUBAV I SREĆU: Najbolji datumi za venčanje u 2025.
Datumi koji obećavaju večni sklad...
CEO SVET DOŠAO JE NA VENČANJE KRALJA ALEKSANDRA I KRALJICE MARIJE: Ali OVOJ državi Srbi nisu dozvolili dolazak!
Kada je brak između kralja Aleksandra Karađorđevića i princeze Marije ugovoren, beogradski zvaničnici su se bacili na spremanje venčanja i uređenje grada. Organizacija je poverena našem proslavljenom komediografu Branislavu Nušiću, tada upravniku Umetničkog odseka Ministarstva prosvete.
Možda vas zanima:
DONOSE LJUBAV I SREĆU: Najbolji datumi za venčanje u 2025.
Datumi koji obećavaju večni sklad...
CEO SVET DOŠAO JE NA VENČANJE KRALJA ALEKSANDRA I KRALJICE MARIJE: Ali OVOJ državi Srbi nisu dozvolili dolazak!
Kada je brak između kralja Aleksandra Karađorđevića i princeze Marije ugovoren, beogradski zvaničnici su se bacili na spremanje venčanja i uređenje grada. Organizacija je poverena našem proslavljenom komediografu Branislavu Nušiću, tada upravniku Umetničkog odseka Ministarstva prosvete.
Možda vas zanima:
DONOSE LJUBAV I SREĆU: Najbolji datumi za venčanje u 2025.
Datumi koji obećavaju večni sklad...
CEO SVET DOŠAO JE NA VENČANJE KRALJA ALEKSANDRA I KRALJICE MARIJE: Ali OVOJ državi Srbi nisu dozvolili dolazak!
Kada je brak između kralja Aleksandra Karađorđevića i princeze Marije ugovoren, beogradski zvaničnici su se bacili na spremanje venčanja i uređenje grada. Organizacija je poverena našem proslavljenom komediografu Branislavu Nušiću, tada upravniku Umetničkog odseka Ministarstva prosvete.
Smatra se da je veo jedan od najstarijih delova tradicije koja važi na taj veliki dan. Veo podrazumeva komad tkanine, obično od tila ili čipke, koji se nosi na glavi mlade i pokriva njeno lice dok hoda do mladoženje. Kada je pred oltarom, mladoženja skida tkaninu sa njenog lica, otkrivajući mladu. Danas mnoge neveste odustaju od pokrivanja lica, ali i dalje nose veo u kosi kao svadbeni dodatak.
Istorija kaže da koncept braka postoji više od 4.000 godina. Kako su se venčanja menjala tokom vekova, uspostavljene su različite tradicije, uključujući veo. Veo se može pratiti do venčanja u staroj Grčkoj. Neveste bi pokrivale celo lice i u mnogim slučajevima pokrivale celo telo dok su hodale niz prolaz. Takođe ugovoreni brakovi su nekada bili deo u većini kultura, pa je veo služio kao vid zaštite lica neveste od njenog budućeg muža, u slučaju da se mladoženji mlada ne svidi i obrnuto.
Parovi i njihove porodice bili su izuzetno sujeverni u pogledu dana venčanja, pa je postojalo i verovanje da veo štiti mladu od "nemilih sila".
Danas mlade uglavnom ne nose velove preko lica, ta tradicija je uglavnom promenja, ali se uglavnom nalazi zakačen u kosi.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)