VERUJE SE DA JE ONA JEDINA SRPKINJA KOJA JE SULTANU RODILA DETE: On je OBOŽAVAO, a umrla je u NAJGORIM MUKAMA
Ovaj istorijski podatak sigurno niste znali:
Carski harem otomanskog doba bio je skup sultanovih žena, sluškinja i konkubina, kojih je ponekad bilo na stotine. Neki su bili obične igračke ili su se koristili za proizvodnju naslednika, dok su drugi dostigli veliku moć i uticaj.
U haremu osmanskih sultana nalazile su se čak i Srpkinje, a najpoznatije su Olivera Lazarević i Mara Branković. Osim njih, postojala je i žena koja je ostavila dubok trag u osmanskom carstvu, a ona je Čiček Hatun. Naime, ona je sultanu Mehmedu II rodila sina i postala mu supruga.
Njeno poreklo postalo je prava misterija. Jedni tvrde da je bila Grkinja, Francuskinja, Mađarica… Međutim, drugi veruju da je bila Srpkinja. Gijom Kaursen, sekretar vitezova Sv. Jovana, govori da je Čiček Hatun bila Srpkinja.
Kaursenovo izlaganje dobija na kredibilnosti ako se uzme u obzir da je on bio u kontaktu sa princom Džemom, sinom kog je sultanu Fatih Mehmedu rodila Čiček Hatun. Imamo tu i njenog rođaka, Ismail bega, koji je sa Rodosa 1486. tadašnjem velikom veziru Koča Davud-paši poslao tajno pismo na srpskom jeziku. Interesantno je da je očito i veliki vezir znao srpski što ukazuje na značaj srpskog jezika čak i na osmanskom dvoru.
Čiček Hatun u harem je stigla 1457. godine kada je usledilo osmansko osvajanje Srpske despotovine. Bila je jedna od retkih koja je sultanu Mehmedu II postala supruga i rodila mu naslednika, princa Džema.
Majka se svim silama trudila da sina otrgne od evropskog uticaja, ali bezuspešno. Oženio je Elenu, ćerku Nikole di Pitigliana.
Očeva smrt donela je neiskusnom princu Džemu velike probleme. Čim je sultan Mehmed II preminuo, Džem se proglasio sultanom Anadolije, a onda su nastali sukobi sa bratom Bajazitom.
Bajazit je odavno imao pretenzije na vlast s obzirom da je rođen 1447. i da dugo posle nije rođen drugi princ pa je odmalena zauzeo ulogu naslednika (valije). Džema su podržavali nekoliko vezira u divanu kao i neki begovi, ali je presudnu podršku janjičara i velikog vezira imao Bajazit koji je ubrzo pobedio brata Džema i postao 8. turski sultan.
Sukob sa bratom Džema je koštao života. Naime, Džem je ubijen od strane janičara koji su bili na strani Bajazita. Uprkos tome što je veoma mlad ubijen, Džem je ostavio neizbrisiv trag u osmanskom carstvu, a upravo on je bio inspiracija Ivi Andruiću za čuveno delo “Prokleta Avlija”.
Posle smrti sina, Čiček Hatun je izbegla u Kairo. Džemova smrt ostavila je dubok trag na nju, a umrla je u velikoj panji, 1498. u 67. godini života.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)