PREČUDNA IMENA NAŠIH PREDAKA: Ovako su se Srbi zvali prema TURSKOM POPISU iz 1455. godine, neka se i dalje koriste
U moru internacionalnih imena, neka od najstarijih srpskih imena i njihovo značenje pala su u zaborav. Brišemo prašinu sa njih i predstavljamo vam neka od imena naših predaka koje su Turci popisali davne 1455. godine.
Jezik je živa tvorevina svakog naroda i stalno se menja. Neke reči ulaze u upotrebu, druge izlaze, a ima i onih koje posle nekog vremena postanu potpuno zaboravljene. Slično je i sa imenima.
Predstavljamo vam imena kojima su se u prošlosti nazivali Srbi, a koja su danas ili potpuno izašla iz upotrebe ili se jako retko mogu čuti, a neka i nikada! U njih imamo uvid zahvaljujući turskom popisu u oblasti Brankovića iz 1455. godine, a koje je objavila Fejsbuk strana “Srpska nacionalna svest”.
facebook printscreen
Interesantno je da je pored svakog imena zabeleženo i nešto prema čemu bi se osoba mogla prepoznati. To je uglavnom ime oca ili, ređe, majke, ali ima i drugih odrednica kao što su, na primer – Dobrislav, siromah ili Reljiša, udovica.
Možda vas zanima:
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Decu sa ovim imenom Bog čuva: Roditelji u Srbiji ga sve češće daju mališanima, zbog jedne stvari
Potiče iz staroslovenskog jezika
Možda vas zanima:
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Decu sa ovim imenom Bog čuva: Roditelji u Srbiji ga sve češće daju mališanima, zbog jedne stvari
Potiče iz staroslovenskog jezika
Možda vas zanima:
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Decu sa ovim imenom Bog čuva: Roditelji u Srbiji ga sve češće daju mališanima, zbog jedne stvari
Potiče iz staroslovenskog jezika
Osim toga, spisak nam daje uvid i u neka, danas potpuno zaboravljena imena za dečake – Rahče, Brajan, Radonja, Radohna, Herak, Dabiživ… A, ovo je spisak zaboravljenih imena za devojčice.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)