SAČEKAO JE DA MU SE UKAŽE PRILIKA Ovako je knez Mihailo sprečio da se poruše Kalemegdan i Smederevska tvrđava
Knez je na konju svečano ušao, za njim i streljačka četa koja je smenila turske straže
Kalemegdan, Smederevska tvrđava, Šabačka tvrđava, kao i one u Malom Zvorniku i Kladovu danas ne bi postojale zbog jedne nepromišljene izjave kneza Mihaila Obrenovića.
Sve je počelo kada je, nezadovoljan raspletom događaja nakon konferencije u Kanlidži 1862, knez Mihailo rekao:
– Dok je turskih gradova u Srbiji, niti njoj može biti napretka, niti meni u njoj opstanka.
O Velikoj Gospojini, dve godine kasnije, okupili su se srpski poslanici sa namerom da tu knjaževu izjavu iskoriste i da tako jednim udarcem ubiju dve muve: istovremeno podiđu Mihailu i rušenjem tvrđava zanavek isteraju Turke.
„Da se umoli našeg preuzvišenog Gospodara Knjaza Mihaila, da on blagovoli, kako za najbolje nađe, podejstvovati da se gradovi koji u Srbiji još postoje poruše i time jedan put povrati poverenje i mir u varošima ugroženim,“ glasio je njihov zahtev.
Međutim, sa našim međunarodnim statusom vazalne kneževine, to je bilo nemoguće uraditi – kaže dr Suzana Rajić za Blic, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenja za istoriju, stručnjak za istoriju srpskog naroda u XIX i početkom XX veka.
Sve to su i Turci znali, mada im je boravak u Srbiji već bio solidno zagorčan.
– Uprkos dogovora u Kanlidži, prema kojima se nisu mogla rušiti turska znamenja, sve što je moglo da podseti na njihovo ranije prisustvo u Kneževini Srbiji, poput džamija, drugih sakralnih građevina, turskih grobalja, bazara, pa čak i kuća u orijentalnom stilu, za kratko vreme su iščezli usled velike omraze prema Turcima. Držanje turskih garnizona u preostalim, u najvećoj meri zastarelim i oronulim tvrđavama, za Tursku je bilo važno ne samo iz strateških razloga već je bilo i pitanje časti – objašnjava Miroslav Lazić, viši kustos
Mihailo je, očigledno, bio mudriji od skupštinara. Sačekao je, i po Srbiju povoljnije prilike ukazale su se dve godine kasnije.
Na predlog Jovana Ristića, srpskog diplomatskog agenta na Porti, srpska vlada je u novembru 1866. zatražila od Turske da povuče posade iz tvrđava u Srbiji. Knez Mihailo je predložio sultanu da se pomenute tvrđave u Šapcu, Beogradu, Smederevu i Kladovu – Fetislamu predaju Srbima ili poruše. Podrazumevalo se da su Turci, diplomatskim ili špijunskim kanalima, bili upoznati sa zaključkom Velikogospojinske skupštine. Sultan Abdulaziz, pritisnut problemima sa njemu mnogo bitnijim Egiptom i Sudanom, Srbima je ispunio želju. Kada je u aprilu 1867. na Kalemegdanu pročitan njegov ferman, Ali Riza paša, poslednji beogradski muhafis, predao je Mihailu ključeve od sviju gradova-tvrđava. Knez je na konju svečano ušao, za njim i streljačka četa koja je smenila turske straže.
Tvrđave tako nisu srušene.
Samo dve godine kasnije ubijen je knez Mihailo. 1882. usred prestonice podignut mu je spomenik na kome su s dve strane zabeležena imena gradova: Beograd, Smederevo, Kladovo, Šabac, Užice i Soko. Onih koje je knez povratio Srbiji, ne dozvolivši da to bude učinjeno bombardovanjem i rušenjem nego je urađeno diplomatijom. Na začelju spomenika je uklesan srpski grb i napisano: „Knezu Mihailu M. Obrenoviću III. Blagodarna Srbija“.
Izvor: Blic
Glumio je čuvenu SLAVUJKU, a danas živi na ivici egzistencije i evo kako izgleda: "CVILIM I PLAČEM KAD MI STIGNE PENZIJA"
Glumca, kompozitora, tekstopisca i voditelja Borisa Bizetića, mnogi pamte kao čuvenu Slavujku iz humorističkog šoua, koji je režirao upravo on, a koji se emitovao u periodu od 1994. godine do 2002. godine i 1996. godine dobio je Oskar popularnosti za najpopularniju emisiju.
I NEPRIJATELJSKIM VOJNICIMA VELIKOG RATA U ovom srpskom gradu je jedinstven spomenik koji opominje na sav besmisao rata
Danas slavimo Dan primirja, ali jedan spomenik na čačanskom groblju na najbolji mogući način pokazuje svu strahotu, ali i besmisao ratovanja.
KOSTIĆ JOJ SLOMIO SRCE: Ovo je priča o ljubavi Laze i Lenke
Oprosti moje grešne zalute, Santa Maria della Salute.
Ovako se SLAVI SLAVA prema srpskoj tradiciji i običajima: Sveća se samo na jedan način PRAVILNO PALI I GASI, a za to malo ko zna
Slava je jedinstveno obeležje, znak raspoznavanja srpskog naroda u porodici pravoslavnih naroda. Srbi su jedini od primanja hrišćanstva do danas zadržali ovu specifičnu tradiciju. Prema rečima patrijarha Pavla, "ovaj naš lepi običaj nije svečanost pojedinca, kao što je na primer imendan ili rođendan, običaji koji postoje i kod hrišćanskih pravoslavnih naroda", već je "slavlje šire zajednice: jedne porodice ili više njih, čak plemena".
ŠTA DANAS SLAVIMO I ZAŠTO JE 11. NOVEMBAR NERADNI DAN? Tačno u 11 sati zvanično je okončano STRADANJE, a svaka kuća bila je zavijena u crno
Pred građanima Srbije je poslednji neradni praznik u ovoj godini, ali ruku na srce mnogo je onih koji i ne znaju šta se to praznuje i zbog čega u četvrtak, 11. novembra, eventualno neće ići na posao.
Komentari(0)