SAČEKAO JE DA MU SE UKAŽE PRILIKA Ovako je knez Mihailo sprečio da se poruše Kalemegdan i Smederevska tvrđava
Knez je na konju svečano ušao, za njim i streljačka četa koja je smenila turske straže
Kalemegdan, Smederevska tvrđava, Šabačka tvrđava, kao i one u Malom Zvorniku i Kladovu danas ne bi postojale zbog jedne nepromišljene izjave kneza Mihaila Obrenovića.
Sve je počelo kada je, nezadovoljan raspletom događaja nakon konferencije u Kanlidži 1862, knez Mihailo rekao:
– Dok je turskih gradova u Srbiji, niti njoj može biti napretka, niti meni u njoj opstanka.
O Velikoj Gospojini, dve godine kasnije, okupili su se srpski poslanici sa namerom da tu knjaževu izjavu iskoriste i da tako jednim udarcem ubiju dve muve: istovremeno podiđu Mihailu i rušenjem tvrđava zanavek isteraju Turke.
„Da se umoli našeg preuzvišenog Gospodara Knjaza Mihaila, da on blagovoli, kako za najbolje nađe, podejstvovati da se gradovi koji u Srbiji još postoje poruše i time jedan put povrati poverenje i mir u varošima ugroženim,“ glasio je njihov zahtev.
Međutim, sa našim međunarodnim statusom vazalne kneževine, to je bilo nemoguće uraditi – kaže dr Suzana Rajić za Blic, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenja za istoriju, stručnjak za istoriju srpskog naroda u XIX i početkom XX veka.
Sve to su i Turci znali, mada im je boravak u Srbiji već bio solidno zagorčan.
– Uprkos dogovora u Kanlidži, prema kojima se nisu mogla rušiti turska znamenja, sve što je moglo da podseti na njihovo ranije prisustvo u Kneževini Srbiji, poput džamija, drugih sakralnih građevina, turskih grobalja, bazara, pa čak i kuća u orijentalnom stilu, za kratko vreme su iščezli usled velike omraze prema Turcima. Držanje turskih garnizona u preostalim, u najvećoj meri zastarelim i oronulim tvrđavama, za Tursku je bilo važno ne samo iz strateških razloga već je bilo i pitanje časti – objašnjava Miroslav Lazić, viši kustos
Mihailo je, očigledno, bio mudriji od skupštinara. Sačekao je, i po Srbiju povoljnije prilike ukazale su se dve godine kasnije.
Na predlog Jovana Ristića, srpskog diplomatskog agenta na Porti, srpska vlada je u novembru 1866. zatražila od Turske da povuče posade iz tvrđava u Srbiji. Knez Mihailo je predložio sultanu da se pomenute tvrđave u Šapcu, Beogradu, Smederevu i Kladovu – Fetislamu predaju Srbima ili poruše. Podrazumevalo se da su Turci, diplomatskim ili špijunskim kanalima, bili upoznati sa zaključkom Velikogospojinske skupštine. Sultan Abdulaziz, pritisnut problemima sa njemu mnogo bitnijim Egiptom i Sudanom, Srbima je ispunio želju. Kada je u aprilu 1867. na Kalemegdanu pročitan njegov ferman, Ali Riza paša, poslednji beogradski muhafis, predao je Mihailu ključeve od sviju gradova-tvrđava. Knez je na konju svečano ušao, za njim i streljačka četa koja je smenila turske straže.
Tvrđave tako nisu srušene.
Samo dve godine kasnije ubijen je knez Mihailo. 1882. usred prestonice podignut mu je spomenik na kome su s dve strane zabeležena imena gradova: Beograd, Smederevo, Kladovo, Šabac, Užice i Soko. Onih koje je knez povratio Srbiji, ne dozvolivši da to bude učinjeno bombardovanjem i rušenjem nego je urađeno diplomatijom. Na začelju spomenika je uklesan srpski grb i napisano: „Knezu Mihailu M. Obrenoviću III. Blagodarna Srbija“.
Izvor: Blic
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Komentari(0)