SAČEKAO JE DA MU SE UKAŽE PRILIKA Ovako je knez Mihailo sprečio da se poruše Kalemegdan i Smederevska tvrđava

Lepote Srbije

16:00

Kultura 0

Knez je na konju svečano ušao, za njim i streljačka četa koja je smenila turske straže

Knez Mihailo
WIKIMEDIA COMMONS

Kalemegdan, Smederevska tvrđava, Šabačka tvrđava, kao i one u Malom Zvorniku i Kladovu danas ne bi postojale zbog jedne nepromišljene izjave kneza Mihaila Obrenovića.

Sve je počelo kada je, nezadovoljan raspletom događaja nakon konferencije u Kanlidži 1862, knez Mihailo rekao:

– Dok je turskih gradova u Srbiji, niti njoj može biti napretka, niti meni u njoj opstanka.

O Velikoj Gospojini, dve godine kasnije, okupili su se srpski poslanici sa namerom da tu knjaževu izjavu iskoriste i da tako jednim udarcem ubiju dve muve: istovremeno podiđu Mihailu i rušenjem tvrđava zanavek isteraju Turke.

„Da se umoli našeg preuzvišenog Gospodara Knjaza Mihaila, da on blagovoli, kako za najbolje nađe, podejstvovati da se gradovi koji u Srbiji još postoje poruše i time jedan put povrati poverenje i mir u varošima ugroženim,“ glasio je njihov zahtev.

Međutim, sa našim međunarodnim statusom vazalne kneževine, to je bilo nemoguće uraditi – kaže dr Suzana Rajić za Blic, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenja za istoriju, stručnjak za istoriju srpskog naroda u XIX i početkom XX veka.

Sve to su i Turci znali, mada im je boravak u Srbiji već bio solidno zagorčan.

– Uprkos dogovora u Kanlidži, prema kojima se nisu mogla rušiti turska znamenja, sve što je moglo da podseti na njihovo ranije prisustvo u Kneževini Srbiji, poput džamija, drugih sakralnih građevina, turskih grobalja, bazara, pa čak i kuća u orijentalnom stilu, za kratko vreme su iščezli usled velike omraze prema Turcima. Držanje turskih garnizona u preostalim, u najvećoj meri zastarelim i oronulim tvrđavama, za Tursku je bilo važno ne samo iz strateških razloga već je bilo i pitanje časti – objašnjava Miroslav Lazić, viši kustos

Mihailo je, očigledno, bio mudriji od skupštinara. Sačekao je, i po Srbiju povoljnije prilike ukazale su se dve godine kasnije.

Na predlog Jovana Ristića, srpskog diplomatskog agenta na Porti, srpska vlada je u novembru 1866. zatražila od Turske da povuče posade iz tvrđava u Srbiji. Knez Mihailo je predložio sultanu da se pomenute tvrđave u Šapcu, Beogradu, Smederevu i Kladovu – Fetislamu predaju Srbima ili poruše. Podrazumevalo se da su Turci, diplomatskim ili špijunskim kanalima, bili upoznati sa zaključkom Velikogospojinske skupštine. Sultan Abdulaziz, pritisnut problemima sa njemu mnogo bitnijim Egiptom i Sudanom, Srbima je ispunio želju. Kada je u aprilu 1867. na Kalemegdanu pročitan njegov ferman, Ali Riza paša, poslednji beogradski muhafis, predao je Mihailu ključeve od sviju gradova-tvrđava. Knez je na konju svečano ušao, za njim i streljačka četa koja je smenila turske straže.

Tvrđave tako nisu srušene.

Samo dve godine kasnije ubijen je knez Mihailo. 1882. usred prestonice podignut mu je spomenik na kome su s dve strane zabeležena imena gradova: Beograd, Smederevo, Kladovo, Šabac, Užice i Soko. Onih koje je knez povratio Srbiji, ne dozvolivši da to bude učinjeno bombardovanjem i rušenjem nego je urađeno diplomatijom. Na začelju spomenika je uklesan srpski grb i napisano: „Knezu Mihailu M. Obrenoviću III. Blagodarna Srbija“.

Izvor: Blic

Slava

Ovako se SLAVI SLAVA prema srpskoj tradiciji i običajima: Sveća se samo na jedan način PRAVILNO PALI I GASI, a za to malo ko zna

Kultura

12:00

11 novembar, 2024

Slava je jedinstveno obeležje, znak raspoznavanja srpskog naroda u porodici pravoslavnih naroda. Srbi su jedini od primanja hrišćanstva do danas zadržali ovu specifičnu tradiciju. Prema rečima patrijarha Pavla, "ovaj naš lepi običaj nije svečanost pojedinca, kao što je na primer imendan ili rođendan, običaji koji postoje i kod hrišćanskih pravoslavnih naroda", već je "slavlje šire zajednice: jedne porodice ili više njih, čak plemena".

Tagovi:

Komentari(0)

Loading