O OVOME SE PRIČA NAKON 38 GODINA Vic Bate Stojkovića koji je nasmejao celu Jugoslaviju i danas je aktuelan (VIDEO)
Replike iz filmova u kojima je briljirao i danas se prepričavaju i izazivaju smeh.
Legenda srpskog glumišta Danilo Bata Stojković ostavio je neizbrisiv trag u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji zbog svoje maestralne glume.
Replike iz filmova u kojima je briljirao i danas se prepričavaju i izazivaju smeh.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Među njima je i insert iz filma “Idemo dalje” koji je 1982. godine režirao Zdravko Šotra, a gde Bata priča legendarni vic.
U ovom filmu igraju i osotale glumačke legende koje više nisu sa nama: Bata Živojinović je bio u koži Nemca Šopenhauera, Dragan Nikolić igrao mladog učitelja– partizana, a Bata Stojković druga Božura – upravnika škole.
Pored njih u filmu igraju i Ena Begović, Pavle Vuisić, Olivera Marković, Slobodan Aligrudić…
U tek oslobođeni gradić u Srbiji dolazi mlad učitelj, partizan.
Priča je, u stvari, dečje sećanje i pamćenje jednog vremena koje je ostavilo duboke tragove u ranjivim mladim dušama čitavih pokoljenja.
Najviše humora u ovoj drami izazvao je upravo Danilo Bata Stojković i to u čuvenoj sceni kada đacima pokušava da ispriča vic u želji da ih oraspoloži.
Vic započinje stereotipnim nabrajanjem:
- Bili jednom u jednom avionu jedan Englez, jedan Francuz i jedan Srbin…
Ali, pošto je obično poenta vica da je Srbin bio najpametniji i sve je nadmudrio, Bata je odmah sa početka prešao na zaključak.
- Ja sad ne znam kako je to bilo…
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Komentari(0)