Film je snimljen za manje od mesec dana, a neki od glumaca su odustali od snimanja pre samog početka.
Nakon emitovanja serije „Nemanjići – rađanje kraljevine“, mogle su da se čuju brojne kritike na račun ove serije što u medijima, što na društvenim mrežama. Ljudi su ovaj projekat poredili sa filmom „Boj na Kosovu“, za koji su istakli da je daleko bolje urađen, ali se sa tim ne slaže čuveni režiser Zdravko Šotra.
Mnogi su ukazivali na brojne istorijske greške u ovom ostvarenju, ali i na neuverljivu glumu, kao i na lošu scenografiju.
Mediji su kritivali korišćenje savremenih izraza u seriji kao što su „bre“ u „petlja“, ali i dorćolski rečnik i beogradski naglasak, koji sasvim sigurno ne odgovara tom vremenu. Drugi su istali da se ni glumci u seriji nisu pokazali u najbolje svetlu, ali i da scenografija ne izgleda onako impozantno kako bi trebalo s obzirom na značaj projekta.
Možda vas zanima:
STRAŠNO PREDANJE STARCA MIRIĆIJE O KOSOVU: Video je JEZIVE STVARI, za OVO malo ko zna!
Video je kneževe vitezove gde usijanim železom oslepiše župana Nikolu i odvedoše ga na zamonašenje
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
STRAŠNO PREDANJE STARCA MIRIĆIJE O KOSOVU: Video je JEZIVE STVARI, za OVO malo ko zna!
Video je kneževe vitezove gde usijanim železom oslepiše župana Nikolu i odvedoše ga na zamonašenje
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
STRAŠNO PREDANJE STARCA MIRIĆIJE O KOSOVU: Video je JEZIVE STVARI, za OVO malo ko zna!
Video je kneževe vitezove gde usijanim železom oslepiše župana Nikolu i odvedoše ga na zamonašenje
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Mnogi ljudi na društvenim mrežama su isticali kako je serija potpuni promašaj i da film „Boj na Kosovu“ koji je sniman 1989. godine, mnogo bolje prikazao vreme srednjevekovne Srbije.
Kao prilog svojoj tvrdnji su naveli da je gluma bila bolja, da je su kostimi bili raskošnji, kao i sama scenografija, ali i broj statista. Ono što je posebno interesantno jeste da se sa njihovom mišljenjem ne slaže i režiser tog ostvarenje čuveni Zdravko Šotra.
Printscreen/Youtube
Taj film je snimljen za manje od mesec dana, kada se obeležavalo 600 godina od Kosovske bitke. Šotra je istakao da nije hteo da režira taj projekat.
Scenario za „Boj na Kosovu“ napisao je poznati pesnik Ljubomir Simović, koji je za osnovu uzeo svoju istoimenu dramu. Reditelj Zdravko Šotra odlučio se za ekipu vrhunskih glumaca, mada su neki u poslednji čas odustali. Kneza Lazara igra Miloš Žutić, knjeginju Milicu Gorica Popović, a Miloša Obilića Žarko Laušević. Ljubi Tadiću je poverena uloga Murata, a kao njegov sin Bajazit trebalo je da se pojavi Aleksandar Berček. Ali, pošto do dogovora nije došlo, igraće Branislav Lečić. Zbog obaveza na snimanju „Seoba“, Dragan Nikolić je morao da odbije ulogu Milana Kosančića, pa će umesto njega zaigrati Milan Gutović. Ulogu Vuka Brankovića tumači Voja Brajović, Milana Toplicu Svetozar Cvetković, a legendarnu Kosovku Devojku mlada Katarina Gojković.
„Dobili smo novac samo za TV dramu. Takve stvari se snimaju po šest meseci, a pripremaju godinu dana. Za mesec dana smo zbrljali „Boj na Kosovu“. Srećni su narodi koji nemaju velike istorije kao što je naša“, rekao je Šotra za domaće medije.
Kroz ovo ostvarenje provukle su se i nekoliko grešaka. U početnim kadrovima Žarko Laušević kao Miloš Obilić jaše na konju, a iza njega se vidi traktor. Ako pažljivo budete gledali, videćete da se negde na pola bitke daleko u pozadini vidi kako prolazi crveni kamion „Koka-Kole“. Lovci na filmske greške primetili su „Turčina“ koji gine čak 17 puta i nekoliko statista sa obe strane u farmerkama, trenerkama i patikama.
Na kraju se može samo zakljčiti da su ukusi različiti i da ono što jednoj grupi ne odgovara, drugoj je apsolutno prihvatljivo. Ili smo mi možda narod koji više voli da kritikuje i kome je nešto što drugi uradi uvek bolje.
Inače, film „Boj na Kosovu“ je dobio pre tri godine i tursku verziju.
U opisu filma stoji da film opisuje „period nakon što je sultan Mehmed II (osvajač) osvojio Carigrad, krećući se prema Evropi u petnaestom veku, i odlučnost sultana Mehmeda da širi islam u Evropi vrhunskim muslimanskim moralom“.
A na osnovu kadrova se može zaključiti da je produkcija bila skupa, ali film i pored toga deluje pomalo kao parodija. Tu su Srbi, Car Lazar i Miloš Obilić a verovatno su prikazani kao negativci, bar ovako na osnovu izbora glumaca zaključujemo.
BEOGRADSKA IKONA: Soliter koji je prekršio sve zakone, kako je nastala "Beograđanka" i zašto se bunila cela arhitektonska elita
Palata Beograd, poznatija kao "Beograđanka", dominira panoramom grada, ali malo ko zna za njen kontroverzan nastanak. Otkrivamo zašto je njena visina razbesnela arhitekte, kako je prekršila urbanističke zakone i zašto je ova zgrada, uprkos svemu, preživela NATO bombardovanje, postavši trajni simbol prestonice.
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
NEVIDLJIVA SVETINJA: Otkrijte mesto kod Čačka gde je nastao "Srpski Atos" i gde je najstariji manastir skrivao blago
Ovčarsko-kablarska klisura, poznata kao "Srpska Sveta Gora", krije deset manastira koji su vekovima služili kao duhovno utočište. Otkrivamo zašto je najstariji manastir, Nikolje, bio centralna tačka otpora, i kako je legenda o tajnom, manastirskom blagu nastala u klisuri koja je služila kao skrivena riznica Srbije.
KRALJ KOJI SE BOJAO NOĆU: Priča o Kralju Aleksandru – čoveku koji je spavao sa oružjem i legenda o "ukletom prstenu"
Kralj Aleksandar Karađorđević (1888–1934) je nosio krunu u najturbulentnijem periodu srpske istorije, ali je čitavog života živeo u stalnom strahu od zavere i atentata. Otkrivamo kako je Kralj, svedok krvavih prevrata i ubistava, bio prinuđen da spava sa napunjenim pištoljem pod jastukom i kako se legenda o "ukletom prstenu" prenela na Karađorđeviće.
Komentari(0)