Film je snimljen za manje od mesec dana, a neki od glumaca su odustali od snimanja pre samog početka.
Nakon emitovanja serije „Nemanjići – rađanje kraljevine“, mogle su da se čuju brojne kritike na račun ove serije što u medijima, što na društvenim mrežama. Ljudi su ovaj projekat poredili sa filmom „Boj na Kosovu“, za koji su istakli da je daleko bolje urađen, ali se sa tim ne slaže čuveni režiser Zdravko Šotra.
Mnogi su ukazivali na brojne istorijske greške u ovom ostvarenju, ali i na neuverljivu glumu, kao i na lošu scenografiju.
Mediji su kritivali korišćenje savremenih izraza u seriji kao što su „bre“ u „petlja“, ali i dorćolski rečnik i beogradski naglasak, koji sasvim sigurno ne odgovara tom vremenu. Drugi su istali da se ni glumci u seriji nisu pokazali u najbolje svetlu, ali i da scenografija ne izgleda onako impozantno kako bi trebalo s obzirom na značaj projekta.
Možda vas zanima:
STRAŠNO PREDANJE STARCA MIRIĆIJE O KOSOVU: Video je JEZIVE STVARI, za OVO malo ko zna!
Video je kneževe vitezove gde usijanim železom oslepiše župana Nikolu i odvedoše ga na zamonašenje
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
STRAŠNO PREDANJE STARCA MIRIĆIJE O KOSOVU: Video je JEZIVE STVARI, za OVO malo ko zna!
Video je kneževe vitezove gde usijanim železom oslepiše župana Nikolu i odvedoše ga na zamonašenje
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
STRAŠNO PREDANJE STARCA MIRIĆIJE O KOSOVU: Video je JEZIVE STVARI, za OVO malo ko zna!
Video je kneževe vitezove gde usijanim železom oslepiše župana Nikolu i odvedoše ga na zamonašenje
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Mnogi ljudi na društvenim mrežama su isticali kako je serija potpuni promašaj i da film „Boj na Kosovu“ koji je sniman 1989. godine, mnogo bolje prikazao vreme srednjevekovne Srbije.
Kao prilog svojoj tvrdnji su naveli da je gluma bila bolja, da je su kostimi bili raskošnji, kao i sama scenografija, ali i broj statista. Ono što je posebno interesantno jeste da se sa njihovom mišljenjem ne slaže i režiser tog ostvarenje čuveni Zdravko Šotra.
Printscreen/Youtube
Taj film je snimljen za manje od mesec dana, kada se obeležavalo 600 godina od Kosovske bitke. Šotra je istakao da nije hteo da režira taj projekat.
Scenario za „Boj na Kosovu“ napisao je poznati pesnik Ljubomir Simović, koji je za osnovu uzeo svoju istoimenu dramu. Reditelj Zdravko Šotra odlučio se za ekipu vrhunskih glumaca, mada su neki u poslednji čas odustali. Kneza Lazara igra Miloš Žutić, knjeginju Milicu Gorica Popović, a Miloša Obilića Žarko Laušević. Ljubi Tadiću je poverena uloga Murata, a kao njegov sin Bajazit trebalo je da se pojavi Aleksandar Berček. Ali, pošto do dogovora nije došlo, igraće Branislav Lečić. Zbog obaveza na snimanju „Seoba“, Dragan Nikolić je morao da odbije ulogu Milana Kosančića, pa će umesto njega zaigrati Milan Gutović. Ulogu Vuka Brankovića tumači Voja Brajović, Milana Toplicu Svetozar Cvetković, a legendarnu Kosovku Devojku mlada Katarina Gojković.
„Dobili smo novac samo za TV dramu. Takve stvari se snimaju po šest meseci, a pripremaju godinu dana. Za mesec dana smo zbrljali „Boj na Kosovu“. Srećni su narodi koji nemaju velike istorije kao što je naša“, rekao je Šotra za domaće medije.
Kroz ovo ostvarenje provukle su se i nekoliko grešaka. U početnim kadrovima Žarko Laušević kao Miloš Obilić jaše na konju, a iza njega se vidi traktor. Ako pažljivo budete gledali, videćete da se negde na pola bitke daleko u pozadini vidi kako prolazi crveni kamion „Koka-Kole“. Lovci na filmske greške primetili su „Turčina“ koji gine čak 17 puta i nekoliko statista sa obe strane u farmerkama, trenerkama i patikama.
Na kraju se može samo zakljčiti da su ukusi različiti i da ono što jednoj grupi ne odgovara, drugoj je apsolutno prihvatljivo. Ili smo mi možda narod koji više voli da kritikuje i kome je nešto što drugi uradi uvek bolje.
Inače, film „Boj na Kosovu“ je dobio pre tri godine i tursku verziju.
U opisu filma stoji da film opisuje „period nakon što je sultan Mehmed II (osvajač) osvojio Carigrad, krećući se prema Evropi u petnaestom veku, i odlučnost sultana Mehmeda da širi islam u Evropi vrhunskim muslimanskim moralom“.
A na osnovu kadrova se može zaključiti da je produkcija bila skupa, ali film i pored toga deluje pomalo kao parodija. Tu su Srbi, Car Lazar i Miloš Obilić a verovatno su prikazani kao negativci, bar ovako na osnovu izbora glumaca zaključujemo.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)