SUTRA SLAVIMO PREPODOBNOG TOMU MALEINSKOG: Srbi veruju da na ovaj dan mnogi doživljavaju SPASENJE
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave prepodobnog Tomu Maleinskog, svetitelja i asketu
Sveti Toma Malein je bio vojvoda koji se proslavio hrabrošću i bogatstvom. Kažu da je bio telom veoma krupan, i time zadavao strah svojim neprijateljima, a prema hrišćanskoj tradiciji, kada je zavoleo Hrista više od sveta i svega na svetu, on je ostavio sve i povukao se u pustinju, gde se zamonašio.
Sveti Ilija prorok mu se javio i odveo ga na goru zvanu Malea, do Svete gore. On je tu, prema hrišćanskoj tradiciji, živeo usamljen, samo s Bogom, u danonoćnoj molitvi.
Iako se skrivao od sveta, o njemu se ipak saznalo, kada su saznali za svetost njegovog života, ljudi su počeli da odlaze k njemu i da dovode svoje bolesnike.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Smatra se da je sveti Toma lečio ljude od svake bolesti i izbavljao od svake nevolje. On je čudesno lečio svaku bolest, slepima davao vid, hromima vraćao sposobnost da pravo i lako hodaju.
Jedno od njegovih čuda je bilo i to da je na bezvodnom mestu molitvom proizveo izvor vode. Stojeći na molitvi, prepodobni je sijao kao ognjeni stub, što su sa velike daljine viđali ljudi očišćenoga razuma, piše Magazin Novosti.
Prepodobni Toma činio je mnoga čuda ne samo za vreme svog života na zemlji, nego i po predstavljanju svom Bogu, naime, njegove česne mošti tvorile su čudesa: jer ljudi koji su sa verom dolazili, dobijali su vrlo brzo i na natprirodan način isceljenja od svakovrsnih nevolja i neizlečivih bolesti, i od besomučnosti - svetim molitvama njegovim.
Umro je u desetom veku, a pravoslavna crkva ga proslavlja sedmog po starom, odnosno 20. jula po novom kalendaru.
Misterija Karađorđeve lobanje: Zašto je glava vožda nestala nakon smrti?
Smrt vođe Prvog srpskog ustanka bila je brutalna – ali prava misterija počinje tek kada mu je odsečena glava. Gde je završila Karađorđeva lobanja i zašto je vekovima skrivena od naroda?
Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke
Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Tajne Viminacijuma: Šta kriju katakombe ispod rimskog grada u srcu Srbije?
Rimska metropola na tlu Srbije čuva misterije starije od 17 vekova – mumije, tajne hodnike i zaboravljene rituale
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
Komentari(0)