Olovni pečat kupljen je na aukciji u maju od grčkog vlasnika za 12.000 evra i prvi je originalni predmet Stefana Nemanje u ovom muzeju
Pečat župana Stefana Nemanje iz druge polovine 12. veka od ove nedelje je u okviru izložbe pod nazivom "Čekajući stalnu postavku" izložen u Istorijskom muzeju Srbije.
Olovni pečat kupljen je na aukciji u maju od grčkog vlasnika za 12.000 evra i prvi je originalni predmet Stefana Nemanje u ovom muzeju.
Kako je za Tanjug izjavila direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić bilo je vrlo važno ovaj pečat doneti u Srbiju.
Možda vas zanima:
Istorija srpske košarke dolazi u Užice: Jedinstvena izložba retkih i veoma vrednih predmeta
Od medalja i trofeja do patika i lopti
Možda vas zanima:
Istorija srpske košarke dolazi u Užice: Jedinstvena izložba retkih i veoma vrednih predmeta
Od medalja i trofeja do patika i lopti
Možda vas zanima:
Istorija srpske košarke dolazi u Užice: Jedinstvena izložba retkih i veoma vrednih predmeta
Od medalja i trofeja do patika i lopti
"Od kupovine do momenta izlaganja prošla su oko dva meseca. Pečat se sada nalazi u vitrini i dostupan je svim posetiocima. Vrednost pečata za nas je nemerljiva", rekla je Bojić.
Pored pečata, u okviru izložbe nalazi se i prva i jedina kruna novovekovnog kralja Petra Prvog Karađorđevića, kao i njegov plašt, žezlo i šar.
Bojić navodi da se, između ostalog, na izložbi mogu videti žezlo Svetog Save, kruna Jelene Anžujske, garderobni predmeti malog Milutina i Dragutina, Mihajla Stonskog, kao i krunu kralja Milutina kada je već odrastao, iz male crkve u Studenici.
"Mogu se videti i žezlo i kruna carice Jelene i cara Dušana, brojne kopije fresaka i grafike iz polovine 19. veka. Tu se nalazi i oružje i garderoba dinastija Obrenović i Karađorđević", ispričala je Bojić.
Od ukupnog broja predmeta, 80 odsto su originali smešteni u vitrine, dok su oko 20 odsto idealne rekonstrukcije ili replike.
Bojić kaža da najveću pažnju posetilaca privlači upravo kruna kralja Petra Karađorđevića.
Sa direktorkom muzeja, autori izložbe su Slađana Bojković i Tijana Jovanović Češka, kao i brojni kustosi muzeja.
Izložba je otovrena od utorka do nedelje u periodu od 12-20 časova, dok su svake subote organizovane posebne vođene ture.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)