LEGAT ČUVENE GLUMICE POD KLJUČEM Rodbina Sonje Savić osporava najveću želju njene majke
Kuća-legat glumice Sonje Savić u Donjoj Gorevnici, gde se nalazi njena celokupna umetnička zaostavština, predmet je sudskog spora i ovaj kompleks već dugo nije dostupan javnosti
Njena majka Mikaina je želela da nakon svoje smrti celokupnu imovinu preda Gradu Čačku, a 2011. godine je potpisala i protokol sa gradskim vlastima. Nakon njene smrti 2018. godine, Čačak je celokupnu imovinu Sonje Savić, zajedno sa umetničkom zaostavštinom, predao galeriji "Nadežda Petrović" na upravljanje.
Kuća-legat glumice Sonje Savić u Donjoj Gorevnici, gde se nalazi njena celokupna umetnička zaostavština, predmet je sudskog spora i ovaj kompleks već dugo nije dostupan javnosti. Glavni razlog za to je što deo Sonjine rodbine navodno osporava testament i traži deo imovine.
Deo kuće u Donjoj Gorevnici je još 2015. godine pretvoren u Sonjin legat, dok je Mikaina još uvek bila živa, prenosi "Kurir".
- Uradili smo rekonstrukciju njene spomen-sobe, koja je bila otvorena za javnost sve do smrti njene majke. Posete su obavljane uz prethodnu najavu, a mi smo jednu sobu koju je Mikaina odredila pretvorili u izložbeni prostor. Međutim, pre pet godina rođaci su osporili taj testament i ceo slučaj je od tada pred sudom. Osim što spomen-soba nije u funkciji, mi nemamo pravo da uđemo u te prostorije - izjavio je za pomenut medij Predrag Živković iz UG "Nadežda Petrović", koji već godinama radi na očuvanju Sonjinog umetničkog opusa.
Naime, sudski spor za poništenje testamenta pokrenuo je jedan deo Sonjine rodbine sa očeve strane, koji, između ostalog, potražuju deo livade, pašnjake, parcele pod šumom i voćnjak sa bunarom. Zahvaljujući susedima u selu, sa kojima je Mikaina bila u dobrim odnosima, prostor pod katancem sada koliko-toliko izgleda sređeno, jer komšije iz poštovanja prema porodici Savić imanje godinama redovno održavaju.
- Stranke koje su u sporu tom prostoru nemaju pristup. Znamo da je tamo potrebno više angažovanja, da grane koje su se nadvile nad tuđa dvorišta prave štetu, ali mi smo tu nemoćni. Tamo je pod ključem ostala celokupna Sonjina zaostavština. Taj sudski spor traje godinama, a sva je prilika da će potrajati - kaže Živković i dodaje:
- Iako nemamo pristup objektu i Sonjinoj zaostavštini, to nas ne sprečava da realizujemo programe u njenu čast. Radimo na prezentaciji i ukazivanju na značaj njenog dela, širimo međunarodnu saradnju, zahvaljujući kojoj se danas za Sonju Savić zna širom sveta. Raduje me činjenica da se mladi autori i teoretičari sve više interesuju za njen rad.
Zaostavštinu Sonje Savić čine fotografije, te audio i video zapisi, među kojima i oni sa radio i TV nastupa, njeni video-radovi, dokumentarni i igrani filmovi, snimci pozorišnih predstava, mnogi lični predmeti, a reč je o više hiljada predmeta, među kojima i oni iz oblasti alternativnog pozorišta, piše gore pomenut medij.
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)