Svaki jezik poseduje neke svoje specifičnosti i originalnost, a veliki broj stranaca koji je boravio u našoj zemlji saglasan je da je srpski jezik jedan od onih koji prednjače po težini i (ne)razumljivosti određenih svojih fraza.
Srpski jezik bogat je mnogim neobičnim rečima, rečenicama i frazama. Strancima ili nekome ko ih prvi put čuje jedino što preostaje jeste da se "počešu" po glavi i zatraže dodatno objašnjenje. Pa tako, na primer, reč promaja posebno je karakteristična za naše podneblje, a čak su nam i psovke veoma maštovite.
Nekada i same reči budu previše za opisivanje određenih situacija, pa se brzo latimo neobičnih uzvika, poput: "uh", "eh", "abe" ili "pu".
Ako ste se zapitali koje su to najčudnije rečenice u srpskoj jeziku, poznata stranica na Instagramu "Dnevna doza pravopisa" navela je neke od njih. Pogledajte o čemu je reč:
Možda vas zanima:
ČOVEK KOJI JE PROMENIO SRPSKU ISTORIJU Neke od ovih zanimljvih činjenica sigurno niste znali o Vuku Karadžiću
Ovo su malo poznate činjenice o njegovom životu i radu.
Najčudnije rečenice u srpskom jeziku: Stranci ih nikada neće razumeti
Pogledajte o kojim rečenica se radi
Možda vas zanima:
ČOVEK KOJI JE PROMENIO SRPSKU ISTORIJU Neke od ovih zanimljvih činjenica sigurno niste znali o Vuku Karadžiću
Ovo su malo poznate činjenice o njegovom životu i radu.
Najčudnije rečenice u srpskom jeziku: Stranci ih nikada neće razumeti
Pogledajte o kojim rečenica se radi
Možda vas zanima:
ČOVEK KOJI JE PROMENIO SRPSKU ISTORIJU Neke od ovih zanimljvih činjenica sigurno niste znali o Vuku Karadžiću
Ovo su malo poznate činjenice o njegovom životu i radu.
Najčudnije rečenice u srpskom jeziku: Stranci ih nikada neće razumeti
Pogledajte o kojim rečenica se radi
- Bog te ubio da te ne ubije.
- Spava kao zaklan.
- Da nemaš možda...?
- Kad ja tamo, a ono međutim.
- Izvodi besne gliste.
- Budi Bog s nama.
- Plitak potok, a voda duboka.
- Lupa k'o Maksim po diviziji.
- Da je bolje, ne bi valjalo.
- Leglo mi je kao budali šamar.
- Laže kao pas.
- Hvata zjale.
- Kud koji, mili moji.
- Nema šta nema.
- Gore gore gore gore. (Na visini loše sagorevaju planine.)
- On je pljunuti otac.
- Ne znam, nisam pametna.
- Inače?
- Smeje se k'o lud na brašno.
- Nije do tebe, do mene je.
- Važi, čujemo se.
- Ko razume, shvatiće.
- Da nas nema, trebalo bi nas izmisliti.
- Bog te mazo.
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Komentari(0)