Svaki jezik poseduje neke svoje specifičnosti i originalnost, a veliki broj stranaca koji je boravio u našoj zemlji saglasan je da je srpski jezik jedan od onih koji prednjače po težini i (ne)razumljivosti određenih svojih fraza.
Srpski jezik bogat je mnogim neobičnim rečima, rečenicama i frazama. Strancima ili nekome ko ih prvi put čuje jedino što preostaje jeste da se "počešu" po glavi i zatraže dodatno objašnjenje. Pa tako, na primer, reč promaja posebno je karakteristična za naše podneblje, a čak su nam i psovke veoma maštovite.
Nekada i same reči budu previše za opisivanje određenih situacija, pa se brzo latimo neobičnih uzvika, poput: "uh", "eh", "abe" ili "pu".
Ako ste se zapitali koje su to najčudnije rečenice u srpskoj jeziku, poznata stranica na Instagramu "Dnevna doza pravopisa" navela je neke od njih. Pogledajte o čemu je reč:
Možda vas zanima:
ČOVEK KOJI JE PROMENIO SRPSKU ISTORIJU Neke od ovih zanimljvih činjenica sigurno niste znali o Vuku Karadžiću
Ovo su malo poznate činjenice o njegovom životu i radu.
Najčudnije rečenice u srpskom jeziku: Stranci ih nikada neće razumeti
Pogledajte o kojim rečenica se radi
Možda vas zanima:
ČOVEK KOJI JE PROMENIO SRPSKU ISTORIJU Neke od ovih zanimljvih činjenica sigurno niste znali o Vuku Karadžiću
Ovo su malo poznate činjenice o njegovom životu i radu.
Najčudnije rečenice u srpskom jeziku: Stranci ih nikada neće razumeti
Pogledajte o kojim rečenica se radi
Možda vas zanima:
ČOVEK KOJI JE PROMENIO SRPSKU ISTORIJU Neke od ovih zanimljvih činjenica sigurno niste znali o Vuku Karadžiću
Ovo su malo poznate činjenice o njegovom životu i radu.
Najčudnije rečenice u srpskom jeziku: Stranci ih nikada neće razumeti
Pogledajte o kojim rečenica se radi
- Bog te ubio da te ne ubije.
- Spava kao zaklan.
- Da nemaš možda...?
- Kad ja tamo, a ono međutim.
- Izvodi besne gliste.
- Budi Bog s nama.
- Plitak potok, a voda duboka.
- Lupa k'o Maksim po diviziji.
- Da je bolje, ne bi valjalo.
- Leglo mi je kao budali šamar.
- Laže kao pas.
- Hvata zjale.
- Kud koji, mili moji.
- Nema šta nema.
- Gore gore gore gore. (Na visini loše sagorevaju planine.)
- On je pljunuti otac.
- Ne znam, nisam pametna.
- Inače?
- Smeje se k'o lud na brašno.
- Nije do tebe, do mene je.
- Važi, čujemo se.
- Ko razume, shvatiće.
- Da nas nema, trebalo bi nas izmisliti.
- Bog te mazo.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)