Pogledajte o kojim rečenica se radi
Svaki jezik poseduje neke svoje specifičnosti i originalnost, a veliki broj stranaca koji je boravio u našoj zemlji saglasan je da je srpski jezik jedan od onih koji prednjače po težini i (ne)razumljivosti određenih svojih fraza.
Srpski jezik bogat je mnogim neobičnim rečima, rečenicama i frazama. Strancima ili nekome ko ih prvi put čuje jedino što preostaje jeste da se "počešu" po glavi i zatraže dodatno objašnjenje. Pa tako, na primer, reč promaja posebno je karakteristična za naše podneblje, a čak su nam i psovke veoma maštovite.
Nekada i same reči budu previše za opisivanje određenih situacija, pa se brzo latimo neobičnih uzvika, poput: "uh", "eh", "abe" ili "pu".
Možda vas zanima:
KOJA MESTA U SRBIJI NAJVIŠE POSEĆUJU STRANCI: Oduševljeni su ovim destinacijama
Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović izjavila je danas da je na 46. Međunarodnom sajmu turizma na Beogradskom sajmu od svih destinacija u Srbiji najveće interesovanje stranih turista bilo za Beograd, kao i Zlatibor i Vrnjačku Banju.
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
Možda vas zanima:
KOJA MESTA U SRBIJI NAJVIŠE POSEĆUJU STRANCI: Oduševljeni su ovim destinacijama
Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović izjavila je danas da je na 46. Međunarodnom sajmu turizma na Beogradskom sajmu od svih destinacija u Srbiji najveće interesovanje stranih turista bilo za Beograd, kao i Zlatibor i Vrnjačku Banju.
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
Možda vas zanima:
KOJA MESTA U SRBIJI NAJVIŠE POSEĆUJU STRANCI: Oduševljeni su ovim destinacijama
Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović izjavila je danas da je na 46. Međunarodnom sajmu turizma na Beogradskom sajmu od svih destinacija u Srbiji najveće interesovanje stranih turista bilo za Beograd, kao i Zlatibor i Vrnjačku Banju.
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
Ako ste se zapitali koje su to najčudnije rečenice u srpskoj jeziku, poznata stranica na Instagramu "Dnevna doza pravopisa" navela je neke od njih. Pogledajte o čemu je reč:
- Bog te ubio da te ne ubije.
- Spava kao zaklan.
- Da nemaš možda...?
- Kad ja tamo, a ono međutim.
- Izvodi besne gliste.
- Budi Bog s nama.
- Plitak potok, a voda duboka.
- Lupa k'o Maksim po diviziji.
- Da je bolje, ne bi valjalo.
- Leglo mi je kao budali šamar.
- Laže kao pas.
- Hvata zjale.
- Kud koji, mili moji.
- Nema šta nema.
- Gore gore gore gore. (Na visini loše sagorevaju planine.)
- On je pljunuti otac.
- Ne znam, nisam pametna.
- Inače?
- Smeje se k'o lud na brašno.
- Nije do tebe, do mene je.
- Važi, čujemo se.
- Ko razume, shvatiće.
- Da nas nema, trebalo bi nas izmisliti.
- Bog te mazo.
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Komentari(0)