Pogledajte o kojim rečenica se radi
Svaki jezik poseduje neke svoje specifičnosti i originalnost, a veliki broj stranaca koji je boravio u našoj zemlji saglasan je da je srpski jezik jedan od onih koji prednjače po težini i (ne)razumljivosti određenih svojih fraza.
Srpski jezik bogat je mnogim neobičnim rečima, rečenicama i frazama. Strancima ili nekome ko ih prvi put čuje jedino što preostaje jeste da se "počešu" po glavi i zatraže dodatno objašnjenje. Pa tako, na primer, reč promaja posebno je karakteristična za naše podneblje, a čak su nam i psovke veoma maštovite.
Nekada i same reči budu previše za opisivanje određenih situacija, pa se brzo latimo neobičnih uzvika, poput: "uh", "eh", "abe" ili "pu".
Možda vas zanima:
OVE SU NAJČUDNIJE REČENICE U SRPSKOM JEZIKU: Stranci ih nikada neće razumeti, pogledajte samo OVAJ SPISAK
Nekada i same reči budu previše za opisivanje određenih situacija, pa se brzo latimo neobičnih uzvika, poput: "uh", "eh", "abe" ili "pu"
KOJA MESTA U SRBIJI NAJVIŠE POSEĆUJU STRANCI: Oduševljeni su ovim destinacijama
Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović izjavila je danas da je na 46. Međunarodnom sajmu turizma na Beogradskom sajmu od svih destinacija u Srbiji najveće interesovanje stranih turista bilo za Beograd, kao i Zlatibor i Vrnjačku Banju.
Možda vas zanima:
OVE SU NAJČUDNIJE REČENICE U SRPSKOM JEZIKU: Stranci ih nikada neće razumeti, pogledajte samo OVAJ SPISAK
Nekada i same reči budu previše za opisivanje određenih situacija, pa se brzo latimo neobičnih uzvika, poput: "uh", "eh", "abe" ili "pu"
KOJA MESTA U SRBIJI NAJVIŠE POSEĆUJU STRANCI: Oduševljeni su ovim destinacijama
Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović izjavila je danas da je na 46. Međunarodnom sajmu turizma na Beogradskom sajmu od svih destinacija u Srbiji najveće interesovanje stranih turista bilo za Beograd, kao i Zlatibor i Vrnjačku Banju.
Možda vas zanima:
OVE SU NAJČUDNIJE REČENICE U SRPSKOM JEZIKU: Stranci ih nikada neće razumeti, pogledajte samo OVAJ SPISAK
Nekada i same reči budu previše za opisivanje određenih situacija, pa se brzo latimo neobičnih uzvika, poput: "uh", "eh", "abe" ili "pu"
KOJA MESTA U SRBIJI NAJVIŠE POSEĆUJU STRANCI: Oduševljeni su ovim destinacijama
Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović izjavila je danas da je na 46. Međunarodnom sajmu turizma na Beogradskom sajmu od svih destinacija u Srbiji najveće interesovanje stranih turista bilo za Beograd, kao i Zlatibor i Vrnjačku Banju.
Ako ste se zapitali koje su to najčudnije rečenice u srpskoj jeziku, poznata stranica na Instagramu "Dnevna doza pravopisa" navela je neke od njih. Pogledajte o čemu je reč:
- Bog te ubio da te ne ubije.
- Spava kao zaklan.
- Da nemaš možda...?
- Kad ja tamo, a ono međutim.
- Izvodi besne gliste.
- Budi Bog s nama.
- Plitak potok, a voda duboka.
- Lupa k'o Maksim po diviziji.
- Da je bolje, ne bi valjalo.
- Leglo mi je kao budali šamar.
- Laže kao pas.
- Hvata zjale.
- Kud koji, mili moji.
- Nema šta nema.
- Gore gore gore gore. (Na visini loše sagorevaju planine.)
- On je pljunuti otac.
- Ne znam, nisam pametna.
- Inače?
- Smeje se k'o lud na brašno.
- Nije do tebe, do mene je.
- Važi, čujemo se.
- Ko razume, shvatiće.
- Da nas nema, trebalo bi nas izmisliti.
- Bog te mazo.
„Tiha nedelja“: Dan kada se ni dete ne budi pre vremena
U srpskoj tradiciji, nedelja nije bila samo dan odmora, već dan tišine. Dan za sabranost, mir u kući i poštovanje ritma duše – a ne za planove, poslove i galamu.
Sveti Arhangel Mihailo: Ko je zapravo Božji vojvoda koga Srbi slave na Aranđelovdan
Aranđelovdan, koji se obeležava 21. novembra, spada među najvažnije slave u srpskom narodu. Sveti Mihailo ne dolazi tiho – on dolazi s mačem, da preseče zlo i zaštiti pravdu.
Kako su naši stari prepoznavali dolazak zime: Zaboravljeni narodni „prognozeri“
Nisu imali aplikacije ni meteorologe, ali su znali – ako mačka legne na leđa, sneg je blizu. A ako dim ide pravo, dani su brojani.
Zašto se u kući ne peva posle zalaska sunca: Tiha pravila srpskog domaćinstva
Stari su govorili – „Ne pevaj uveče, da ne zaplačeš ujutru.“ U toj rečenici nije bilo pretnje, već mudrosti o poštovanju noći, doma i duhovnog mira.
KAKO SE BIRA SLAVA: Porodični zaštitnik kao nit identiteta
Mnogi se pitaju: zašto baš taj svetac, a ne neki drugi? Srpska slava nije samo običaj – ona je prvo nematerijalno kulturno dobro iz naše zemlje upisano na UNESKO listu. To je jedinstvena duhovna praksa koja povezuje generacije, gde svako domaćinstvo ima svog nebeskog zaštitnika – krsno ime.
Komentari(0)