Jedan detalj je odredio njegovu popularnost kod ljudi sa naših prostora.
Robert de Niro jedan je od najpoznatijih glumaca svih vremena, a jedan detalj iz njegovog života posebno je interesantan ljudima sa ovih prostora.
U pitanju je ime njegove usvojene kćerke Drene De Niro, koja je dobila ime prema reci Drini. Više detalja nikad nije objavljeno, a pretpostavlja se da je za ovaj detalj u njenoj biografiji ”krivo” Andrićevo remek delo ”Na Drini ćuprija”. Inače, taj podatak naveden je u njenoj biografiji objavljenoj na IMBD-u.
Priča se da je ovako izgledao njegov prvi susret sa Srbijom i gazda Radovanom:
Možda vas zanima:
Jedno od najčešćih i najlepših imena u Srbiji bilo je zabranjeno: Evo koja žena je samo smela da ga ima
Nekada je ovo ime bilo zabranjeno u Srbiji, a samo je jedna žena smela da ga ima. Evo i koja.
MOŽDA SAM I SRBIN: De Niro o istoriji i velikoj nepravdi prema našem narodu
Holivudski glumac Robert De Niro, koji je poslednjih dana u centru pažnje jer je u 80. godini sedmi put postao otac, svojevremeno je posećivao našu zemlju, a simpatije prema srpskom narodu nije skrivao ni u svojim izjavama.
Možda vas zanima:
Jedno od najčešćih i najlepših imena u Srbiji bilo je zabranjeno: Evo koja žena je samo smela da ga ima
Nekada je ovo ime bilo zabranjeno u Srbiji, a samo je jedna žena smela da ga ima. Evo i koja.
MOŽDA SAM I SRBIN: De Niro o istoriji i velikoj nepravdi prema našem narodu
Holivudski glumac Robert De Niro, koji je poslednjih dana u centru pažnje jer je u 80. godini sedmi put postao otac, svojevremeno je posećivao našu zemlju, a simpatije prema srpskom narodu nije skrivao ni u svojim izjavama.
Možda vas zanima:
Jedno od najčešćih i najlepših imena u Srbiji bilo je zabranjeno: Evo koja žena je samo smela da ga ima
Nekada je ovo ime bilo zabranjeno u Srbiji, a samo je jedna žena smela da ga ima. Evo i koja.
MOŽDA SAM I SRBIN: De Niro o istoriji i velikoj nepravdi prema našem narodu
Holivudski glumac Robert De Niro, koji je poslednjih dana u centru pažnje jer je u 80. godini sedmi put postao otac, svojevremeno je posećivao našu zemlju, a simpatije prema srpskom narodu nije skrivao ni u svojim izjavama.
U želji da vidi Evropu i Bliski istok, De Niro je 1967. kao autostoper došao u tadašnju Jugoslaviju. Na izlazu iz Niša zaustavio je Radovana Đokića, seljaka iz sela Čokot. Jedan Nišlija je preveo Radovanu da mladi stranac traži prenoćište. Đokić ga je povezao do svoje kuće i ugostio ga kao najdražeg gosta. Sutradan su ga domaćini ispratili na put s pogačom i sirom.
Tačno godinu dana kasnije, u leto 1968, u Čokot je stigao folksvagen nemačkih registracija. Iz automobila je izašao glavom i bradom onaj isti mladić. De Niro je ovog puta ostao tri dana, a zajedno sa svojim domaćinom brao je paradajz, vozio povrće na nišku pijacu i zajedno a njim prodavao.
Iz Čokota je krenuo za Grčku, ali se ubrzo vratio jer je na benzinskoj pumpi između Niša i Leskovca primio autostopera koji mu je ukrao novčanik. Đokić mu je dao novac za put, De Niro mu je za uzvrat ponudio kameru, što je Radovan odbio.
Posle mnogo godina Đokići su ga videli na filmskom platnu i tada shvatili ko im je bio u gostima. Kada je pročitao roman Ive Andrića “Na Drini ćuprija”, Robert je svojoj kćeri iz braka sa Dajan Ebot dao ime Drina. Često je angažovao dadilje iz Srbije, a dugo godina jedan od članova njegovo obezbeđenja takođe je bio Srbin.
(Opanak)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)