Jedan detalj je odredio njegovu popularnost kod ljudi sa naših prostora.
Robert de Niro jedan je od najpoznatijih glumaca svih vremena, a jedan detalj iz njegovog života posebno je interesantan ljudima sa ovih prostora.
U pitanju je ime njegove usvojene kćerke Drene De Niro, koja je dobila ime prema reci Drini. Više detalja nikad nije objavljeno, a pretpostavlja se da je za ovaj detalj u njenoj biografiji ”krivo” Andrićevo remek delo ”Na Drini ćuprija”. Inače, taj podatak naveden je u njenoj biografiji objavljenoj na IMBD-u.
Priča se da je ovako izgledao njegov prvi susret sa Srbijom i gazda Radovanom:
Možda vas zanima:
Jedno od najčešćih i najlepših imena u Srbiji bilo je zabranjeno: Evo koja žena je samo smela da ga ima
Nekada je ovo ime bilo zabranjeno u Srbiji, a samo je jedna žena smela da ga ima. Evo i koja.
MOŽDA SAM I SRBIN: De Niro o istoriji i velikoj nepravdi prema našem narodu
Holivudski glumac Robert De Niro, koji je poslednjih dana u centru pažnje jer je u 80. godini sedmi put postao otac, svojevremeno je posećivao našu zemlju, a simpatije prema srpskom narodu nije skrivao ni u svojim izjavama.
Možda vas zanima:
Jedno od najčešćih i najlepših imena u Srbiji bilo je zabranjeno: Evo koja žena je samo smela da ga ima
Nekada je ovo ime bilo zabranjeno u Srbiji, a samo je jedna žena smela da ga ima. Evo i koja.
MOŽDA SAM I SRBIN: De Niro o istoriji i velikoj nepravdi prema našem narodu
Holivudski glumac Robert De Niro, koji je poslednjih dana u centru pažnje jer je u 80. godini sedmi put postao otac, svojevremeno je posećivao našu zemlju, a simpatije prema srpskom narodu nije skrivao ni u svojim izjavama.
Možda vas zanima:
Jedno od najčešćih i najlepših imena u Srbiji bilo je zabranjeno: Evo koja žena je samo smela da ga ima
Nekada je ovo ime bilo zabranjeno u Srbiji, a samo je jedna žena smela da ga ima. Evo i koja.
MOŽDA SAM I SRBIN: De Niro o istoriji i velikoj nepravdi prema našem narodu
Holivudski glumac Robert De Niro, koji je poslednjih dana u centru pažnje jer je u 80. godini sedmi put postao otac, svojevremeno je posećivao našu zemlju, a simpatije prema srpskom narodu nije skrivao ni u svojim izjavama.
U želji da vidi Evropu i Bliski istok, De Niro je 1967. kao autostoper došao u tadašnju Jugoslaviju. Na izlazu iz Niša zaustavio je Radovana Đokića, seljaka iz sela Čokot. Jedan Nišlija je preveo Radovanu da mladi stranac traži prenoćište. Đokić ga je povezao do svoje kuće i ugostio ga kao najdražeg gosta. Sutradan su ga domaćini ispratili na put s pogačom i sirom.
Tačno godinu dana kasnije, u leto 1968, u Čokot je stigao folksvagen nemačkih registracija. Iz automobila je izašao glavom i bradom onaj isti mladić. De Niro je ovog puta ostao tri dana, a zajedno sa svojim domaćinom brao je paradajz, vozio povrće na nišku pijacu i zajedno a njim prodavao.
Iz Čokota je krenuo za Grčku, ali se ubrzo vratio jer je na benzinskoj pumpi između Niša i Leskovca primio autostopera koji mu je ukrao novčanik. Đokić mu je dao novac za put, De Niro mu je za uzvrat ponudio kameru, što je Radovan odbio.
Posle mnogo godina Đokići su ga videli na filmskom platnu i tada shvatili ko im je bio u gostima. Kada je pročitao roman Ive Andrića “Na Drini ćuprija”, Robert je svojoj kćeri iz braka sa Dajan Ebot dao ime Drina. Često je angažovao dadilje iz Srbije, a dugo godina jedan od članova njegovo obezbeđenja takođe je bio Srbin.
(Opanak)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)