Selo burne istorije o kojoj se malo zna, otcepljeno je od Čajetine i pripojeno Novoj Varoši: Danas nosi ime koje je dobilo na sasvim neobičan način
Uklješteno između Tornika i Murtenice nalazi se živopisno selo Draglica.
Iako su mnogi trbuhom za kruhom otišli put velikih gradova, odžak se i danas puši u nekoliko desetina kuća. O tome kako su srpska sela dobijala imena postoje brojne legende, a žitelji Draglice sa ponosom prepričavaju onu po kojoj je nazvano njihovo malo mesto.
„Nekada davno vojska iz rata se povlačila ovim krajem. Mesto u kom su dobili kraste nazvali su Kratove, kad su im one otpale Rutoši, a kad su stigli u naše selo ljudi su ih srdačno dočekali, dali im da se okrepe i prespavaju. I po tim dragim licima, selo Draglica je i dobilo ime“, rekao je za RINU Nedeljko Grujičić iz Draglice za RINU.
Ovo selo nekada je pripadalo opštini Čajetina, ali pre nekih šezdeset godina otcepljeno je i pripojeno Novoj Varoši. Nekada je imalo svoju opštinu, poštu, veliku prodavnicu i među prvima su u kuće doveli struju, vodu i telefon. Njastariji meštani penziju su zaradili izvlačeći drva sa Brijača, najvećeg vrha Murtenice, dok su mlađi radili u obližnjim fabrikama.
Možda vas zanima:
Mali po broju stanovnika, ali veliki po humanosti: Nova Varoš dobila plaketu za najhumaniju opštinu u Srbiji, i mlađi i stariji daju krv bez zadrške
U gradiću na padinama Zlatara svakog meseca rađa se nova nada u ono što je najvažnije za sve nas, a to je život. Redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi u Novoj Varoši organizuje se svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, a zahvaljujući humanim ljudima Crveni krst Srbije ove godine dodelio im je plaketu za najhumaniju opštinu u znak priznanja za postignute rezultate na omasovljavanju dobrovoljnog davalaštva krvi u 2023.godini 5,84%.
On je novovaroški Đepeto, a u njegovoj radionici nastaju jedinstvene drvene igračke: Miloljub ostao bez posla, pa se vratio svom zanatu zlata vrednom u ovo teško vreme
Iako svi vole nameštaj od čistog drveta, dive mu se i smatraju unikatom ipak u Srbiji je sve manje onih koji žele da se bave stolarskim zanatom. Međutim, Miloljub Prelić iz Nove Varoši još uvek ne odustaje, a duge zimske noći prekraćuje izgradom stolica, noćnih ormarića, polica a u poslednje vreme je svoju stolarsku inspiraciju proširio na pravljenje dečijih igračaka, prvenstveno za svoje unučiće.
Rina
„Ovo je selo u kom svi ljudi između sebe govore, nema svađa, slažemo se i živimo bez trzavica, pa je legenda da je ime dobilo po dragim licima verovatno tačna. Nekada je bilo mnogo više ljudi i selo je bilo mnogo življe, ali sada mi koji smo ostali trudimo se da sačuvamo ognjišta naših predaka i da ih ne obrukama. Svakog putnika namernika ili bilo koga ko je slučajno prošao kroz Draglicu dočekujemo kao rod najrođeniji“, priča Nedeljko.
Rina
U ataru sela Draglica nalazi se i pravi dragulj, Tavničko jezero, koje je nastalo pre tridesetak godina na dnu rudničke jame. Zbog strmih padina do vode se jako teško prilazi, a najviša dubina je oko 18 metara. Koliko je ovo selo u kom žive srdačni i nasmjeani ljudi živopisno pokazuje i to da sa pojedinih brda iz Draglice puca pogled na planine Durmitor i Ljubišnja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)