Bradu mnogi muškarci danas nose kao modni detalj, ali za sveštenike i monahe Srpske pravoslavne crkve ona je mnogo više od toga i predstavlja odraz tradicije duge vekovima.
Dok katolički sveštenici retko nose bradu, ona je neka vrsta zaštitnog znaka njihovih kolega sa Istoka.
Brada koju nose sveštenici i monasi pravoslavnih crkava neodvojivi je deo njihovog crkvenog identiteta i ima dugu tradiciju.
U starozavetnoj knjizi Levit postoji scena u kojoj Mojsije miropomaže glavu svog brata Arona ustanovljavajućI na taj način službu sveštenstva. Miro se slivalo Aronu niz bradu, a brada koju današnji sveštenici nose je simbol ovog obreda.
Možda vas zanima:
Zašto pravoslavni sveštenici nose BRADU
Mnogi danas nose bradu kao modni detalj, ali kada je reč o pravoslavnim sveštenicima, brada ima dublje značenje i dugu tradiciju.
Sutra slavimo velikog sveca za kojeg se veruje da slepima vraća vid: Običaj nalaže da obavezno uradimo ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju prepodobnog Davida Solunskog
Možda vas zanima:
Zašto pravoslavni sveštenici nose BRADU
Mnogi danas nose bradu kao modni detalj, ali kada je reč o pravoslavnim sveštenicima, brada ima dublje značenje i dugu tradiciju.
Sutra slavimo velikog sveca za kojeg se veruje da slepima vraća vid: Običaj nalaže da obavezno uradimo ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju prepodobnog Davida Solunskog
Možda vas zanima:
Zašto pravoslavni sveštenici nose BRADU
Mnogi danas nose bradu kao modni detalj, ali kada je reč o pravoslavnim sveštenicima, brada ima dublje značenje i dugu tradiciju.
Sutra slavimo velikog sveca za kojeg se veruje da slepima vraća vid: Običaj nalaže da obavezno uradimo ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju prepodobnog Davida Solunskog
Sličan simbol predstavlja i epitrajilj, dugačko platno koje stoji oko vrata i spušta se skoro do stopala i bez kojeg sveštena lica ne mogu da vrše službu – krštenja, opela, ispovedanja…
Osim ovoga, stari crkveni spisi kazuju i da je brada ukras muškarca i simbol muškosti. NJeno brijanje predstavlja sramoćenje čoveka. U 3. knjizi Mojsijevoj stoji: “Ne strižite kose svoje uokrug, ni grdite brade svoje” čime se sveštenim licima faktički zabranjuje da se briju.
Po predanju, bradu je nosio Isus Hrist, kao i svi njegovi apostoli.
Slično, sveštena lica Srpske pravoslavne crkve, kažu običaji, trebalo bi da nose “pune” brade, bez estetskih oblikovanja i sređivanja koja prate današnje modne trendove.
Po predanju, bradu je nosio Isus Hrist, kao i svi njegovi apostoli.
Slično, sveštena lica Srpske pravoslavne crkve, kažu običaji, trebalo bi da nose “pune” brade, bez estetskih oblikovanja i sređivanja koja prate današnje modne trendove.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)