NAJČUVANIJA TAJNA BITKE NA KOŠARAMA: Jedan podoficir naše vojske ukrao je foru od Amerikanaca, ALBANCI NISU ZNALI GDE SU
Bitka za Košare smatra se najvećom bitkom u novijoj srpskoj istoriji.

U noći između 8. i 9. aprila 1999. godine, u 03:00 časa počela je masovna artiljeriska vatra sa albanske strane u pravcu karaule Košare. Time je otpočela krvava bitka na Košarama.
Ona je zvanično završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Košara. Jugoslovenska vojska bila je brojčano slabija, a zbog stalnog prisluškivanja jedan rezervni oficir VJ se prisetio američkih Navaho Indijanaca iz Drugog svetskog rata. Neprijatelji do kraja rata nisu znali šta ih je snašlo, ali najpre malo više o samoj borbi za tu poziciju...
Povlačenje sa rejona karaule Košare, je za razliku od drugih delova Kosova, proteklo bez ikakvih incidenata, a neprijatelji su jedni druge mirno posmatrali.
Možda vas zanima:

Sedi starac se pojavio i rekao deci da se sklone sa livade, nakon nekoliko minuta tu su pale NATO bombe
Na mestu gde je pukom srećom sprečeno da padne krv do kolena danas je izgrađena crkva posvećena velikim svetiteljima

AKO SE ZASPI ISPOD MOŠTIJU TO JE DOBAR ZNAK Otac Stefan ističe da Albanci ovu svetinju poštuju kao mesto isceljenja, jednako kao pravoslavni (VIDEO)
Manastir Zočište, veliku srpsku svetinju između dve enklave, Orahovca i Velike Hoče, posećuju brojni hodočasnici, a specifičan je po tome što se u njemu mole i kosovski Albanci. Dolazili su čak i na zgarište manastira da ih izleče Sveti vračevi Kozma i Damjan. Selo i manastir su dobili ime po izvoru lekovite vode za oči.
Možda vas zanima:

Sedi starac se pojavio i rekao deci da se sklone sa livade, nakon nekoliko minuta tu su pale NATO bombe
Na mestu gde je pukom srećom sprečeno da padne krv do kolena danas je izgrađena crkva posvećena velikim svetiteljima

AKO SE ZASPI ISPOD MOŠTIJU TO JE DOBAR ZNAK Otac Stefan ističe da Albanci ovu svetinju poštuju kao mesto isceljenja, jednako kao pravoslavni (VIDEO)
Manastir Zočište, veliku srpsku svetinju između dve enklave, Orahovca i Velike Hoče, posećuju brojni hodočasnici, a specifičan je po tome što se u njemu mole i kosovski Albanci. Dolazili su čak i na zgarište manastira da ih izleče Sveti vračevi Kozma i Damjan. Selo i manastir su dobili ime po izvoru lekovite vode za oči.
Možda vas zanima:

Sedi starac se pojavio i rekao deci da se sklone sa livade, nakon nekoliko minuta tu su pale NATO bombe
Na mestu gde je pukom srećom sprečeno da padne krv do kolena danas je izgrađena crkva posvećena velikim svetiteljima

AKO SE ZASPI ISPOD MOŠTIJU TO JE DOBAR ZNAK Otac Stefan ističe da Albanci ovu svetinju poštuju kao mesto isceljenja, jednako kao pravoslavni (VIDEO)
Manastir Zočište, veliku srpsku svetinju između dve enklave, Orahovca i Velike Hoče, posećuju brojni hodočasnici, a specifičan je po tome što se u njemu mole i kosovski Albanci. Dolazili su čak i na zgarište manastira da ih izleče Sveti vračevi Kozma i Damjan. Selo i manastir su dobili ime po izvoru lekovite vode za oči.
Smatra se najvećom bitkom u novijoj srpskoj istoriji.
Na vrhuncu borbi Vojska Jugoslavije imala je oko 1.200 vojnika, a OVK, sa dobrovoljcima i albanskim jedinicama pet do šest hiljada. Snage OVK su ratovale u smenama, dok za VJ nije bilo odmora.
I pored velike stručne pomoći NATO oficira, OVK je do tada napadala vojsku i policiju iz zaseda, nije imala ozbiljniju vojnu obuku za frontalno ratovanje – što se i videlo tokom cele bitke.
U napade se uključila i albanska vojska, prvo artiljerijom, a zatim i sa desetak tenkova, ali to nije bitnije uticalo na moral vojnika.
Vojska Jugoslavije je često išla u napade po ledenoj kiši, mrazu, magli i snegu dubine jedan metar i branila svaki položaj do poslednjeg trenutka – što je dodatno uticalo na pad morala kod neprijatelja.
Tokom krvavih borbi na Košarama bilo je i mnogih neverovatnih scena, u koje je teško poverovati. Dešavalo se da ljudi sa obe linije fronta zbog guste magle zalutaju u neprijateljske rovove i vrate su u sopstvene, a da ih niko ne primeti.
WIKIMEDIA COMMONS
Pripadnicima VJ koji su se grejali pored vatre jednom prilikom je prišao čovek u vojnoj uniformi, seo pored njih i kada su ga posle nekoliko minuta pitali iz koje jedinice on je odgovorio na albanskom.
Taj pripadnik OVK je zarobljen, a utvrđeno je da se posle jednog od napada dugo skrivao u žbunju, ali je izašao kada je video vatru i ljude. Dvojica pripadnika Vojske Jugoslavije su po magli uspeli da ušetaju u neprijateljski rov, „zarobili“ teški protivavinski mitraljez i bezbedno ga doneli u svoj rov.
Inače, zbog stalnog prisluškivanja jedan rezervni oficir VJ se prisetio američkih Navaho Indijanaca iz Drugog svetskog rata, i angažovao dvojicu Roma, pripadnika VJ, koji su na svom jeziku radio vezom navodili jugoslovensku artiljeriju i minobacače.
Do kraja rata NATO i OVK nisu uspeli da shvate o čemu se radi, jer nisu razumeli romski jezik. Iako je rejon karaule bio gotovo nenaseljen, u okolini su se nalazila etnički čista albanska sela, sa velikim brojem pripadnika OVK u njima. Sama karaula udaljena nekoliko stotina metara od granične linije na vidnom mestu, bila je laka meta i često se dešavalo da teroristi sa granične linije ispale rafal na karaulu i pobegnu.
Česte su bile i zasede u kojima je stradalo nekoliko pripanika VJ, a gotovo svakodnevna pojava pokušaja prenošenja manje ili veće količine oružja i municije iz Albanije na Kosovo i Metohiju.
Glavninu graničnih jedinica činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka koji su služili vojsku od marta 1998. godine i imali su uglavnom po 19 ili 20 godina.
(Novosti)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.

Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.

Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.

Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)