Iako je naša zemlja uvek usvajala trendove, ovaj nije nikada
Printscreen/Twitter
U Briselu je 1958. godine još uvek radio poslednji "ljudski zoološki vrt"!
Onako kako danas naš narod vodi decu da gledaju majmune, tigrove i lavove, tada je hiljade posetilaca u Briselu buljilo u polugole Afroamerikance koji su terani da glođu kosti kako bi bili uverljivi “ljudožderi”, s mogla su i da se hrane indijanska deca koja su prikazivana kao "čuda prirode" i podsmevalo se čitavim porodicama iz Azije i Južnog Pacifika koje su u ograđenim prostorima koji su predstavljali njihova "prirodna staništa".
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
Iako je naša zemlja uvek usvajala trendove, ovaj nije nikada. Naime, sa stanovnicima ma koje zemlje i koje god boje kože odnosilo se sa uvažavanjem, što je prikazala i jedna ilustracija.
Ona pokazuje paralelu upravo iz 1958. i razlike u ophođenju prema Afroamerikancima u Briselu i u Beogradu.
Gde je nekada bio Brisel, a gde Beograd i Srbija vidi se na ovoj fotografiji. Na njoj se uočava odnos prema deci, ali i socijalna, ljudska prava. Srbi su još tada živeli kako za svoj tako i za sve narode sveta.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Stranica na Instagramu "Putevi srpske istorije" često objavljuje zanimljive priče iz srpske istorije o kojima smo malo znali, a jedna od njih je i priča o velmoži Jovanu Oliveru, desnoj ruci cara Dušana.
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
U sve digitalizovanijem svetu, veštačka inteligencija (VI) menja način na koji pristupamo i konzumiramo znanje, uključujući i kada su u pitanju knjige.
Monah Arsenije iz manastira Ribnica otvoreno govori o duhovnoj realnosti porodičnog prokletstva, Luciferovim zamkama i smirenju kao jedinom putu ka Hristu.
Komentari(0)