Iako je naša zemlja uvek usvajala trendove, ovaj nije nikada
Printscreen/Twitter
U Briselu je 1958. godine još uvek radio poslednji "ljudski zoološki vrt"!
Onako kako danas naš narod vodi decu da gledaju majmune, tigrove i lavove, tada je hiljade posetilaca u Briselu buljilo u polugole Afroamerikance koji su terani da glođu kosti kako bi bili uverljivi “ljudožderi”, s mogla su i da se hrane indijanska deca koja su prikazivana kao "čuda prirode" i podsmevalo se čitavim porodicama iz Azije i Južnog Pacifika koje su u ograđenim prostorima koji su predstavljali njihova "prirodna staništa".
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
Human zoo. African girl in a Congolese village display at the Brussels 1958 World's Fair. pic.twitter.com/cICZXud4J2
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
— History In Pictures (@HistoryInPics) March 8, 2016
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
Spomenik čuva uspomenu na jednu od najstarijih česama, a svojim skulptorskim rešenjem sećanje na „događaj kod Čukur česme“, koji se pretvorio u legendu
Iako je naša zemlja uvek usvajala trendove, ovaj nije nikada. Naime, sa stanovnicima ma koje zemlje i koje god boje kože odnosilo se sa uvažavanjem, što je prikazala i jedna ilustracija.
Ona pokazuje paralelu upravo iz 1958. i razlike u ophođenju prema Afroamerikancima u Briselu i u Beogradu.
Gde je nekada bio Brisel, a gde Beograd i Srbija vidi se na ovoj fotografiji. Na njoj se uočava odnos prema deci, ali i socijalna, ljudska prava. Srbi su još tada živeli kako za svoj tako i za sve narode sveta.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Cena kvadrata u Beogradu danas dostiže rekordne iznose, ali koliko je nekretnina vredela pre jednog veka? Od Kraljevine Jugoslavije, preko socijalističkog stanovanja, do tržišnih turbulencija 21. veka, cene nekretnina u Srbiji su prošle kroz ogromne promene. Šta se gradilo, gde se živelo i kako su se kretale cene kroz istoriju?
Komentari(0)