Iako je naša zemlja uvek usvajala trendove, ovaj nije nikada
Printscreen/Twitter
U Briselu je 1958. godine još uvek radio poslednji "ljudski zoološki vrt"!
Onako kako danas naš narod vodi decu da gledaju majmune, tigrove i lavove, tada je hiljade posetilaca u Briselu buljilo u polugole Afroamerikance koji su terani da glođu kosti kako bi bili uverljivi “ljudožderi”, s mogla su i da se hrane indijanska deca koja su prikazivana kao "čuda prirode" i podsmevalo se čitavim porodicama iz Azije i Južnog Pacifika koje su u ograđenim prostorima koji su predstavljali njihova "prirodna staništa".
"Ma kakav Amsterdam, Pariz, Njujork, London, Rim, ma kakav Singapur, Monte Karlo, Delhi...", pevao je Đorđe Marjanović o srpskoj prestonici.
Iako je naša zemlja uvek usvajala trendove, ovaj nije nikada. Naime, sa stanovnicima ma koje zemlje i koje god boje kože odnosilo se sa uvažavanjem, što je prikazala i jedna ilustracija.
Ona pokazuje paralelu upravo iz 1958. i razlike u ophođenju prema Afroamerikancima u Briselu i u Beogradu.
Gde je nekada bio Brisel, a gde Beograd i Srbija vidi se na ovoj fotografiji. Na njoj se uočava odnos prema deci, ali i socijalna, ljudska prava. Srbi su još tada živeli kako za svoj tako i za sve narode sveta.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Pojedini pevači muslimanske veroispovesti odlučivali su da uprkos svojoj religijskoj pripadnosti obeležavaju pravoslavnu slavu. Ova pojava izaziva pažnju javnosti jer osvetljava složene odnose tradicije, identiteta i zajedničkog kulturnog nasleđa na Balkanu
Nije ni kolač, ni doručak, a hranila je generacije. Slatka tarana sa orasima i medom bila je jelo za dane kad nema puno – ali ima duše, volje i tople vode
Kada su dani kratki, a noći duge, u srpskom narodu se znalo – kuća ne sme da ostane sama. Makar neko da prespava, da se čuje glas, da pas zalaje. Tišina kuće bez duše zimi se smatrala lošim znakom.
U narodnom verovanju, novembar je vreme kada se duša zatvara, a kuća mora da se „utvrdi“ sitnicama koje znače mnogo – obični predmeti koji štite dom, decu i zdravlje
Stare beogradske zgrade na Vračaru i u Starom gradu kriju ne samo raskošne stanove, već i mračne priče. Otkrivamo urbanu legendu o jednom liftu koji, navodno, radi po sopstvenoj volji, staje na pogrešnim spratovima i iznova podseća stanare na tragičan događaj iz prošlosti. Jeziva koincidencija ili stvarna misterija?
Komentari(0)