Iako je naša zemlja uvek usvajala trendove, ovaj nije nikada
Printscreen/Twitter
U Briselu je 1958. godine još uvek radio poslednji "ljudski zoološki vrt"!
Onako kako danas naš narod vodi decu da gledaju majmune, tigrove i lavove, tada je hiljade posetilaca u Briselu buljilo u polugole Afroamerikance koji su terani da glođu kosti kako bi bili uverljivi “ljudožderi”, s mogla su i da se hrane indijanska deca koja su prikazivana kao "čuda prirode" i podsmevalo se čitavim porodicama iz Azije i Južnog Pacifika koje su u ograđenim prostorima koji su predstavljali njihova "prirodna staništa".
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
Iako je naša zemlja uvek usvajala trendove, ovaj nije nikada. Naime, sa stanovnicima ma koje zemlje i koje god boje kože odnosilo se sa uvažavanjem, što je prikazala i jedna ilustracija.
Ona pokazuje paralelu upravo iz 1958. i razlike u ophođenju prema Afroamerikancima u Briselu i u Beogradu.
Gde je nekada bio Brisel, a gde Beograd i Srbija vidi se na ovoj fotografiji. Na njoj se uočava odnos prema deci, ali i socijalna, ljudska prava. Srbi su još tada živeli kako za svoj tako i za sve narode sveta.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Beograd ima više od 2.500 ulica, ali samo mali procenat nosi imena žena. Ta retka imena pričaju priče o vladarkama, književnicama, revolucionarkama, umetnicama i narodnim junakinjama – i svaka od njih nosi sloj istorije koji prolaznici retko znaju.
Komentari(0)