DANAS SLAVIMO MATERICE: Jedan od najlepših praznika koji prethodi Božiću, kada deca "vezuju" majku
Jedan od najlepših praznika koji prethodi Božiću, Materice, obeležava se danas, 25. decembra.

U crkvenim službama povodom praznika rođenja Hristovog postoje tri posebne nedelje, dve pre, a jedna posle Božića. To su Nedelja praotaca, Nedelja otaca i Nedelja bogootaca.
U Nedelju praotaca, u srpskom narodu poznatoj kao Materice, pominjemo na bogosluženjima sve rodonačalnike naroda božjeg, od Adama do Josifa, zaručnika Marijinog.
U pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti. U drugu nedelju pred Božić, koja se zove Materice, oci i deca "vezuju" majke, a one im se "dreše".
Možda vas zanima:

KAKO DA "VIDITE SVOJU BUDUĆNOST" Narodna verovanja na Vidovdan, a evo šta treba, a šta danas nikako ne bi valjalo da radite! (VIDEO/FOTO)
Danas je Vidovdan, veliki crkveni dan, jedan od najvažnijih istorijskih datuma za Srbe, ali i dan za koji se vezuju mnoga narodna verovanja. Da li znate šta sve danas treba da se radi da bi vam se "otvorile oči", a šta nikako ne?

NA SPASOVDAN OVO NIKAKO NE SMETE DA RADITE: Običaj u koji svaki Srbin čvrsto veruje
Sutra slavimo Spasovdan, praznik za koji nas vežu mnogi običaji
Možda vas zanima:

KAKO DA "VIDITE SVOJU BUDUĆNOST" Narodna verovanja na Vidovdan, a evo šta treba, a šta danas nikako ne bi valjalo da radite! (VIDEO/FOTO)
Danas je Vidovdan, veliki crkveni dan, jedan od najvažnijih istorijskih datuma za Srbe, ali i dan za koji se vezuju mnoga narodna verovanja. Da li znate šta sve danas treba da se radi da bi vam se "otvorile oči", a šta nikako ne?

NA SPASOVDAN OVO NIKAKO NE SMETE DA RADITE: Običaj u koji svaki Srbin čvrsto veruje
Sutra slavimo Spasovdan, praznik za koji nas vežu mnogi običaji
Možda vas zanima:

KAKO DA "VIDITE SVOJU BUDUĆNOST" Narodna verovanja na Vidovdan, a evo šta treba, a šta danas nikako ne bi valjalo da radite! (VIDEO/FOTO)
Danas je Vidovdan, veliki crkveni dan, jedan od najvažnijih istorijskih datuma za Srbe, ali i dan za koji se vezuju mnoga narodna verovanja. Da li znate šta sve danas treba da se radi da bi vam se "otvorile oči", a šta nikako ne?

NA SPASOVDAN OVO NIKAKO NE SMETE DA RADITE: Običaj u koji svaki Srbin čvrsto veruje
Sutra slavimo Spasovdan, praznik za koji nas vežu mnogi običaji
Ovo uzajamno "drešenje" je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima.
Takvu prazničnu atmosferu stvorili su istočni mudraci svetoj porodici bogodeteta poklonivši mu se u Vitlejemskoj pećini, uz darove: smirne, tamjana i zlata.

Simbolika ovog uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog - Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.
U želji, dakle, da njegov dolazak sačekamo vezani najčvršćim vezama međusobne ljubavi, jer je i on - Božić - ljubav, koja je "sveza savršenstva", i mi se o Detinjcima, Matericama i Ocima međusobno "vezujemo" i "drešimo".
To vezivanje i drešenje prevazilazi porodične krugove i prostire se na rođake, prijatelje i sve poznanike, i tako nastaje spontano opšte srpsko, pravoslavno-hrišćansko proslavljanje vezivanja i drešenja pred nastupajući praznik rođenja spasiteljeva, koji je odrešio Adama i Evu od večne smrti i podario im život večni, navodi SPC na svom sajtu.
Toga dana, deca sa unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce.
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a onda deli deci poklone, i na taj način se dreši.
Isto tako se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci, kolačima, ili nekim drugim slatkišima. Sprema se svečani, posni ručak, koji okuplja celu porodicu, prenosi Telegraf.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.

Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.

Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.

„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Komentari(0)