"NOGAMA" JE OTVARAO VRATA KOD NJEGOŠA I KARAĐORĐA Slepi pismonoša, guslar i junak dva Dvora, NIJE VIŠNJIĆ
Iako slep od velikih boginja, ovaj umetnik je bio veliki heroj srpkog naroda.
Ovo je priča o čoveku koji je mogao bez kucanja da uđe kod Njegoša i Karađorđa. U elegantnom odelu, uvek čist i doteran, primao je milostinju gudeći u gusle i pevajući junačke pesme. Zvao se Đuro Milutinović.
Pre nešto više od 200 godina u Vasojevićima je rođen dečak koji je još kao mali, od komplikacija sa velikim boginjama, ostao slep na oba oka. Počeo je da svira gusle, peva i smišlja pesme za šta se ispostavilo da je vrlo vešt i talentovan. Upijao je junačke pjesme slušajući starije umetnike.
Živeo je od milostinje koju je dobijao tokom tumaranja po Hercegovini i Crnoj Gori, a svirajući u gusle po tamošnjim selima. Zbog svog talenta, intelekta i ostalih dobrih osobina, poznavao ga je i crnogorski vladika Petar drugi Petrović Njegoš, podseća Srpska naučna TV.
Možda vas zanima:
VELIKA BORBA ZA KONAČNO OSLOBOĐENJE Dan kada je cela Evropa pričala o Srbiji i podvizima srpskih junaka!
Deligrad - mesto gde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
NA OVOM MESTU PODIGNUT JE PRVI SRPSKI USTANAK! Skupilo se 300 viđenih Srba, a buna na ČETIRI OZLOGLAŠENE DAHIJE planirana i ranije
Među mnogim atraktivnim destinacijama u Srbiji Žika Nikolić je ovaj put odabrao Aranđelovac.
Možda vas zanima:
VELIKA BORBA ZA KONAČNO OSLOBOĐENJE Dan kada je cela Evropa pričala o Srbiji i podvizima srpskih junaka!
Deligrad - mesto gde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
NA OVOM MESTU PODIGNUT JE PRVI SRPSKI USTANAK! Skupilo se 300 viđenih Srba, a buna na ČETIRI OZLOGLAŠENE DAHIJE planirana i ranije
Među mnogim atraktivnim destinacijama u Srbiji Žika Nikolić je ovaj put odabrao Aranđelovac.
Možda vas zanima:
VELIKA BORBA ZA KONAČNO OSLOBOĐENJE Dan kada je cela Evropa pričala o Srbiji i podvizima srpskih junaka!
Deligrad - mesto gde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.
NA OVOM MESTU PODIGNUT JE PRVI SRPSKI USTANAK! Skupilo se 300 viđenih Srba, a buna na ČETIRI OZLOGLAŠENE DAHIJE planirana i ranije
Među mnogim atraktivnim destinacijama u Srbiji Žika Nikolić je ovaj put odabrao Aranđelovac.
Kada je Karađorđe 1804. godine podigao narod protiv Turaka, Njegoš pozva junaka ove priče i dodeli mu važan zadatak. Napravili su u guslama specijalni skriveni deo u koji je Njegoš stavio pismo za Karađorđa.
Guslar je imao zadatak da se probije do Beograda i preda Voždu tu skrivenu poruku.
Na put je krenuo sa sestrićem. Usput je nailazio na Turke, Srbe i svima je svirao pesme koje su im godile. Od njih je dobijao čast i tako danima dok se nije pojavio pred Karađorđa sa pismom.
Oduševljen potezom Njegoša i hrabrošću ovog pismonoše, Karađorđe ugosti pristiglog gosta kao najrođenijeg i odmah napisa odgovor crnogorskom vladiki, a koji je guslar na isti način odneo.
Nebrojano puta je tako pismonoša prenosio važne poruke između dva Dvora.
Sa Srbima se i ovaj umetnik povukao u Rusiju 1814, pa je čak na Karađorđev predlog od ruskog Cara dobio pomoć od 600 rubalja godišnje.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Prelo u Sremu: Noć kada se prela vuna i sklapala prijateljstva
Običaj zimskih okupljanja uz ognjište, pesmu i priču koji je grejao i kuću i dušu
Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije
Kako je Mira Stupica osvojila beogradsku publiku prvom rečenicom na sceni
Debi legendarne glumice koji je obeležio jedno pozorišno doba
"Dobro je pio, mrzeo je Tita i Čkalju" Udovica Pavla Vuisića otkrila njegovo pravo lice: Pretukao Miju Aleksića zbog nje, pa zajedno glumili
Otkrivamo nepoznate priče iz života Pavla Vuisića – od velike ljubavi sa Mirjanom, sukoba sa kolegama, do susreta sa Titom i netrpeljivosti prema Čkalji.
Komentari(0)