"NOGAMA" JE OTVARAO VRATA KOD NJEGOŠA I KARAĐORĐA Slepi pismonoša, guslar i junak dva Dvora, NIJE VIŠNJIĆ
Iako slep od velikih boginja, ovaj umetnik je bio veliki heroj srpkog naroda.
Ovo je priča o čoveku koji je mogao bez kucanja da uđe kod Njegoša i Karađorđa. U elegantnom odelu, uvek čist i doteran, primao je milostinju gudeći u gusle i pevajući junačke pesme. Zvao se Đuro Milutinović.
Pre nešto više od 200 godina u Vasojevićima je rođen dečak koji je još kao mali, od komplikacija sa velikim boginjama, ostao slep na oba oka. Počeo je da svira gusle, peva i smišlja pesme za šta se ispostavilo da je vrlo vešt i talentovan. Upijao je junačke pjesme slušajući starije umetnike.
Živeo je od milostinje koju je dobijao tokom tumaranja po Hercegovini i Crnoj Gori, a svirajući u gusle po tamošnjim selima. Zbog svog talenta, intelekta i ostalih dobrih osobina, poznavao ga je i crnogorski vladika Petar drugi Petrović Njegoš, podseća Srpska naučna TV.
Možda vas zanima:
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor.
NJEGOŠ JE PRED SMRT OSTAVIO AMANET KOJI DO DANAS NIJE ISPUNJEN: Moj poslednji čas biće najžalosniji, to stavljam vama na dušu
Njegošev mauzolej na Lovćenu danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola Crne Gore i mesto koje godišnje obilaze hiljade turista.
Možda vas zanima:
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor.
NJEGOŠ JE PRED SMRT OSTAVIO AMANET KOJI DO DANAS NIJE ISPUNJEN: Moj poslednji čas biće najžalosniji, to stavljam vama na dušu
Njegošev mauzolej na Lovćenu danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola Crne Gore i mesto koje godišnje obilaze hiljade turista.
Možda vas zanima:
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor.
NJEGOŠ JE PRED SMRT OSTAVIO AMANET KOJI DO DANAS NIJE ISPUNJEN: Moj poslednji čas biće najžalosniji, to stavljam vama na dušu
Njegošev mauzolej na Lovćenu danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola Crne Gore i mesto koje godišnje obilaze hiljade turista.
Kada je Karađorđe 1804. godine podigao narod protiv Turaka, Njegoš pozva junaka ove priče i dodeli mu važan zadatak. Napravili su u guslama specijalni skriveni deo u koji je Njegoš stavio pismo za Karađorđa.
Guslar je imao zadatak da se probije do Beograda i preda Voždu tu skrivenu poruku.
Na put je krenuo sa sestrićem. Usput je nailazio na Turke, Srbe i svima je svirao pesme koje su im godile. Od njih je dobijao čast i tako danima dok se nije pojavio pred Karađorđa sa pismom.
Oduševljen potezom Njegoša i hrabrošću ovog pismonoše, Karađorđe ugosti pristiglog gosta kao najrođenijeg i odmah napisa odgovor crnogorskom vladiki, a koji je guslar na isti način odneo.
Nebrojano puta je tako pismonoša prenosio važne poruke između dva Dvora.
Sa Srbima se i ovaj umetnik povukao u Rusiju 1814, pa je čak na Karađorđev predlog od ruskog Cara dobio pomoć od 600 rubalja godišnje.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)